Govoreći o razgovorima Aljbina Kurtija i Sulejmana Ugljanina o posebnom status Sandžaka, Zoran Anđelković, bivši šef Izvršnog veća Kosova, kaže da se Ugljanin, dok je imao državne funkcije, ponašao kao državotvorni činovnik Srbije, ali čim bi funkciju izgubio i u Raškoj oblasti dobio protivtežu u drugim političkim strukturama, on bi odmah krenuo da ruši Srbiju.

- Ovo nije ništa novo i isto je radio i 90-ih kada je putovao po svetu, ogovarao Srbiju, tražio odvajanje Sandžaka od Srbije. Isto je i sa odlaskom kod Kurtija koji pokušava da se predstavi kao predsednik vlade tzv. Kosova i da napravi imidž čoveka koji će da ujedinjuje Albance, ali i sve muslimane na prostoru Balkana. Dakle, on sebe smatra faktorom ujedinjenja, a Ugljanin jedva čeka takvog čoveka da sa njime raspravlja. Sve ovo je više predstava, nego što ima značajniji uticaj – ocenjuje Anđelković za Pink. 

Kaže da često obilazi Rašku oblast i da situacija uopšte nije takva kakvom je predstavlja Ugljanin. U ovu oblast, kako dodaje, najviše ulaže država Srbija, pre svega boreći se za infrastrukturu i nove strane investicije. 

- Odlazak Ugljanina kod Kurtija je jedna predstava, jer nema osnova za negativnu atmosferu – kaže Anđelković. 

Kurti bi morao prvo da dobije mandat, pokuša da stvori vladu Kosova, pa tek onda da se uključi, kaže Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji. Dodaje da Kurti gubi konce jer se vidi da on ne odlučuje o stanju, statusu i politici Kosova, već je obični činovnik.

- Mentori koji vode politiku na Kosovu (ambasade Amerike i Velike Britanije) odlučjuju i put, a Kurti bi da sa njima odigra jednu partiju šaha. On ju je i započeo, ali ne zna kako da je završi – podseća Beriša. Ramina poruka o mini Šengenu je, kaže Beriša, Kurtiju zatvorila prostor za delovanje, kao i njegov pravac kretanja. 

- Uloga Sulejmana Ugljanina nije zasnovana na nekakvom kršenju prava Albanaca na Pešteru, ne može da izazove sukobe u Raškoj oblasti, što mu je verovatno ideja - kaže Beriša.