Profesionalni standardi su skrajnuti, malo ko štiti načela, kolege se uglavnom svrstavaju u skladu sa svojim političkim simpatijama ili političkom mržnjom, tako novinarka Ljiljana Smajlović komentariše situaciju u kojoj odnos novinara prema instituciji predsednika ostaje isti i sa promenom vlasti, dok se strane menjaju u skladu sa političkim opredeljenjem.

Novinarka Tamara Skroza je za dnevni list "Danas" izjavila da ne zna šta može da se desi u nečijoj glavi pa da iznese takvu optužbu - bilo direktno bilo "između redova", da novinarsko pitanje može da bude uzrok nečijeg lošeg zdravstvenog stanja.

- To nam u svakom slučaju govori da je počela nova forma napada na novinare gde ćemo biti ‘krivi’ ne samo za nečije srčane probleme, već i za poplave, zemljotrese ili rast cena nafte. Strepim samo do toga kako ćemo biti kažnjeni za te grehe. Što se tiče medijske savetnice, ona po ko zna koji put prelazi granicu svojih ovalšćenja i zaboravlja šta joj je posao. Ovaj put nastupa kao pedagog za šta - koliko mi je poznato - nije kvalifikovana - kazala je Skroza za "Danas".

Međutim, ne baš tako davno i sama Skroza našla se u sličnoj situaciji kada je 2008. u borbi za nezavisno novinarstvo, u svom tekstu u "Vremenu", napala tadašnjeg novinara "Pоlitike" Vladimira Radomirovića, inače današnjeg predsednika UNS-a, zbog “neprimerenog obraćanja predsedniku Borisu Тadiću i uvrede institucije predsednika”.

Radomirović je nakon toga otpušten iz lista “Politika”.

Šta je tada bilo napisano?

Podsetimo, Tamara Skroza je u tekstu iz 2008. pod naslovom "Stenogram iz predsedništva" istakla da "čak i ukoliko se neko iz ovog ili onog razloga ne slaže s predsednikom, od medija kakav je 'Politika' očekuje se da pokaže makar elementarno poštovanje prema instituciji predsednika Republike".

- Imajući sve ovo u vidu, postavlja se logično pitanje kako je ovaj intervju uopšte objavljen. Kabinet predsednika Tadića, baš kao i neki drugi viđeniji kabineti u Srbiji, poznat je po detaljnim autorizacijama i pažnji posvećenoj svakoj reči, a to se ovaj put očigledno nije dogodilo. Izvori "Vremena" iz pomenutog kabineta potvrđuju da autorizacije nije bilo – kako se navodi, "prepoznali su zlu nameru", pa su od autorizacije odustali - napisala je Skroza.

- 'Politika' je objavljivanjem ovog intervjua drugi put za mesec dana otvorila sumnje u to da je otvoreno stala protiv jedne od političkih opcija i da se ubrzano pretvara u tabloid - rekla je o ovom listu Skroza 2008. godine.

Šta danas kažu?

Na pitanje šta se to promenilo od 2008. do 2019. godine i zašto smo danas u situaciji da neke kolege koje su nekada napadali Vladimira Radomirovića danas brane Miodraga Sovilja, Ljiljana Smajlović odgovara:

Razlika je u tome što se Vladimir Radomirović nije neprimereno obraćao Borisu Tadiću. Sve ostalo je isto, samo je predsednik drugi. Neki novinari uvek štite svoje političke favorite i napadaju kolege za koje se plaše da ugrožavaju te favorite. Profesionalni standardi su skrajnuti, malo ko štiti načela, kolege se uglavnom svrstavaju u skladu sa svojim političkim simpatijama. A sada, i sve više u skladu sa svojom političkom mržnjom

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović osvrnuo se na situaciju iz 2008. godine.

-Kabinet tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, tačnije savetnik Nebojša Krstić, pokušao je da cenzuriše intervju koji sam s njim uradio tokom izborne kampanje 2008. godine, da preformuliše moja pitanja, izmeni Tadićeve odgovore i izbaci delove razgovora. Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović i ja nismo dozvolili takvo falsifikovanje intervjua i on je objavljen u celini, onako kako se i desio. Zatim su neki novinari i profesori novinarstva osudili moju 'neprofesionalnost', navodeći da je ovaj intervju 'zapisnik sa saslušanja', da se novinari Politike 'lažno predstavljaju kao perjanice slobodne štampe', da je to bila 'nepristojna tuča', 'tabloidno, ostrašćeno novinarstvo' i da savetnik predsednika ima pravo da ne dozvoli objavljivanje 'spornog dela'. Taj savetnik, Nebojša Krstić, kasnije je izjavio da je intervju bio 'sramota za novine i za urednika koji su ga takvog objavili' - rekao je Radomirović za B92.

Epilog napada kabineta predsednika, samozvanih slobodnih novinara i nastavnika "novinarstva", podseća Radomirović, bila je smena Ljiljane Smajlović s mesta glavnog urednika "Politike" i progon novinara čije se pisanje nije sviđalo vlasti.

- Treba napomenuti da sam intervju vodio poštujući instituciju predsednika Republike, bez povišenog tona, bez ijedne fraze iz slenga, a zbog progona koji sam tada doživeo profesionalno obavljajući svoj posao smatram obavezom da kao predsednik Udruženja novinara Srbije ne dozvolim da se tako nešto ponovi bilo kom kolegi. Da su ostale kolege te 2008. branile pravo novinara da postavi pitanje predsedniku, da objavi intervju s njim bez pritisaka i ne dobije otkaz zbog svega toga, siguran sam da bismo danas imali mnogo bolju medijsku situaciju - istakao je on za portal B92.

Novinarka Tamara Skroza tvrdi da situacija s nedavne konferencije za novinare na kojoj je novinar N1 postavio niz pitanja Aleksandru Vučiću nema dodirnih tačaka sa intervjuom iz 2008. godine. i da njen tekst "nije imao nikakve posledice".

- Radi se o tekstu koji se tiče događaja koji nema sličnosti i nikakve veze sa događajem u kojem je učestvovao Miodrag Sovilj. Moje je pravo kao novinarke da imam svoje mišljenje. Miodrag Sovilj je postavljao pitanja predsedniku države, a u tekstu koji sam napisala sam rekla da nije korektno da se prenosi interna komunikacija koja se dešavala iza intervjua. Da ulazim ponovo u tu priču neću - rekla je Skroza za B92.