Lazar Lazović zamenik predsednika Udruženja sudija i tužilaca ukazao je da su izmene Krivičnog zakonika deo mera kojima se negativne društvene pojave suzbijaju.

- Izmene Krivičnog zakonika pooštriće krivično zakonodavstvo, a primarni značaj kada se govori o izmeni krivičnog zakonika jeste na uvođenju doživotne kazne zatvora, zatim pooštravanje određenih sankcija, odnosno uvođenje sankcija za višestruki povrat, potom uvođenje pojedinih mera koje se tiču suzbijanja trgovine narkoticima - rekao je Lazović u emisiji Pravac autora i voditelja Ivane Majstorović i dodao da je teza ko ima status službenog lica sporedna tema.

Kako je on rekao, nesporno je da određena lica imaju status službenog lica, i da taj status sa sobom povlači niz prava, ali i niz obaveza i odgovornosti.

- Mnoge strane bile su zainteresovane da dobiju status službenog lica, ali to bi u praksi izazvalo mnogo voše problema, jer je činjenica da naspram određenih dužnosti stoje i određene odgovornosti - rekao je Lazović, i dodao da ovom pitanju ne treba pristupati paušalno.

Dragoman Paunović predsednik Mreže inspektora Srbije rekao je da su inspektori oduvek imali status službenog lica, i ukazao da su kazne za napade na inspektore bile blage do sada.

- Slučajevi napada na inspektore koji se dešavaju već par decenija završavali su se zastarevanjem, odbacivanjem, ili u najboljem slučaju nekim uslovnim kaznama. Mi smo jedva dočekali ove izmene - rekao je Paunović i dodao sa mu je žao što sada inspektori neće biti prepoznati kao inspektori posebne vrste u izmenam u Krivičnom zakoniku.

- Inspektori zaslužuju da u Krivičnom zakoniku budu posmatrani posebno, kao i službenici Državne bezbednosti, ali to nije prošlo - rekao je Paunović i dodao da će ovako poooštrene kazne doprineti da inspektor u svom poslu ne bude ometan.

Zora Dobričanin advokat rekla je da je advokatura pokrenula definisanje napada na adkokata kao krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.

- Takođe smo tada tražili da se u članu 214. Krivičnog zakonika u tački sedam odredi precizno da je ubustvo advokata, a ne ubistvo osobe koja vrši poslove od javnog značaja, krivično delo - rekla je Dobričanin i dodala da je napad na službeno lice definisan kao novo krivično delo.

- Ko napadne advokata ili člana njegove porodice u vezi sa vršenjem advokatske službe, ili ko na nese laku telesnu povredu, meterijalnu štetu, kako i štetu većeg obima, kazne su do pet godina zatvora - rekla je Dobričanin i dodala da to nije teško dokazati.

Kako je objasnila, nijedan zločin nije savršen, a njegovo rešavanje umnogome zavisi od istrage.