Objasnio je da na osnovu izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu i novog Statuta grada od 1. januara 2020. poslovi legalizacije do 400 kvadrata prelaze u nadleznost gradskih opstina, a do 3.000 metara kvadratnih u nadleznost prigradskih opstina .

"Od 1. januara oko 190.000 bice vraceno opstinama, cime ce se, u stvari, ispraviti jedna nepravda koja se desila 2011. kad je jednom suludom odlukom legalizacija centralizovana u centar grada", rekao je Vesić.

Naveo je da su tako svi gradani morali da dolaze na jedno mesto u 27. marta u Sekretarijat za ozakonjenje objekata, umesto da se to radi u 17 gradskih opstina kako bi taj posao bio dostupniji gradanima.

"Opstine su spremne. Mi svakodnevno odrzavamo sastanke s njima. Ono sto sam ja od njih trazio, to je da svakog gradanina koji ima podnet zahtev za legalizaciju obaveste pismom o tome sta mu nedostaje da bi zavrsio legalizaciju", rekao je Vesic.

Kako kaze, mnogi gradani su podneli zahteve odavno, neki i pre 15 i 20 godina i misle da su podneli svu dokumentaciju i da sad samo treba da se legalizuje objekat.

Zapravo se, navodi Vesic, desava da im, na primer, nedostaje projekat ili geodetski snimak ili neka potvrda da bi se proces zavrsio.

"Zato sam trazio od opstina da svakom gradaninu koji je podneo zahtev posalju jasan dopis u kome pise sta nedostaje da bi bio zavrsen proces legalizacije kako bi gradani to mogli da dopune", kaze zamenik gradonacelnika.

Pored toga, od opstina je zatrazio da organizuju isturena odeljenja po mesnim zajednicama kako bi se olaksalo gradanima.

"Takode, ono sto je vazno, premijerka je pokrenula inicijativu da i u poslovima legalizacije postoji neka vrsta pracenja predmeta na internetu kao sto postoji kod gradevinske dozvole", rekao je Vesić.

To je, kaze, dobro, jer ce svaki gradanin moci da vidi u kom statusu je njegov predmet, sta mu nedostaje i sta treba da uradi kako bi zavrsio proces legalizacije.

Mira Tuvić iz Kaluderice nada se da ce najavljene promene ubrzati proces legalizacije i da ce konacno dobiti resenje. Ona je za rekla da je dva puta predavala zahtev za legalizaciju, prvi put krajem 80-tih godina proslog veka, a drugi put u periodu kada je, kaze, "Velja Ilic obecavao legalizaciju za 100 evra".

"Nas je tada dopuna dokumentacije, razne takse kod notara, izlazak geometra, ponovo angazovanje arhitekte, kostao oko 180.000 dinara. Podigla sam kredit da sve regulisem", rekla je Tuvićeva. Dodala je da bez obzira sto kuca nije legalizovana, na nju placa porez.