Priču o Balkanskoj uniji mnogi su dočekali na nož, a neki su protiv nje smatrajući da ona ne može dobiti svoju realizaciju u stvarnosti i aktuelnim političkim uslovima. O njoj se govori kao o savezu posvađanih i kao o skupini država i naroda koji jedni druge tužakaju kod „starijih rođaka“ iz inostranstva.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ocenjuje ideju Balkanske unije kao izuzetno korisnu za naše narode.
- Vučić je iznošenjem ove ideje znao da čini hrabar i državnički potez – kaže Graovac, a na komentar voditelja da ovakvom izjavom Vučić dobija pozitivno brojanje kod svetskih državnika, kaže da bi u Berlinu najradije na ovu ideju reagovali sa „Balkan Nemcima“, u Moskvi sa „Balkan Rusima“, a u Vašingtonu „Balkan Amerikancima“.
Foto: TV Pink Printscreen
Suština je, kako kaže, da su velike sile ovde prisutne, ali i svuda na svetu, a prostor za njihovo delovanje postoji najviše tamo gde su narodi najviše zavađeni i podeljeni u svakom smislu. Upravo takva situacija je, kaže, i na Balkanu. Velike sile, dodaje, koriste takve narode zarad svojih interesa i dominacije.
- Pokušavamo tome da se odupremo, ali smo mi toliko podeljeni da ne možemo. Međutim, Vučić je dobro razumeo da je to za nas i pitanje opstanka u svetlu svih depavanja – kaže Graovac za „Pravac“.
Ocenjuje da je glavna prepreka za ostvarenje ove ideje zrelost političkih elita, koja na ovim prostorima nedostaje.
Foto: TV Pink Printscreen
- Kada bismo shvatili da je pitanje našeg opstanka isto što i pitanje naše saradnje, vrlo brzo bismo se razumeli i počeli da sarađujemo. Balkanska unija nije stvaranje Jugoslavije i suština je da ljudi, najveći stručnjaci, sa ovih prostora odlaze i to moramo sprečiti većim tržištem, jer ono privlači investitore – kaže Graovac.
Zoran Ostojić, glavni urednik portala „Naši u svetu“, kaže da je nekim moćnicima u interesu da je na Balkanu mir, dok drugima nije. U svakom slučaju, uticaj velikih sila je prisutan.
- Balkan nikada ranije nije mogao da sam rešava svoje probleme, nego su se mešale velike sile, pa i danas, kada su balkanske države rešile da idu ka EU i postanu deo najvećeg mirovnog projekta u istoriji, posle Solunskog sastanka 2003. kada je odtvorena evropska perspektiva zemljama Balkana, tražen je pripravnički staž: tražili su da vide možemo li međusobno da sarađujemo i tada je formirana CEFTA – kaže Ostojić.
Foto: TV Pink Printscreen
Kako kaže, svaka saradnja, relaksiranje granica i svaka trgovina, sve je ovo pozitivno za stabilnost.
- To možda nekome odgovara, neko ne. Mislim da je red da krenemo ovim putem koji neće biti lak zbog brojnih nerešenih pitanja, ali treba tome težiti. CEFTA nam je pomogla da imamo suficit sa Hrvatskom, BiH, Makedonijom i Crnom Gorom i činjenica je da svako relaksiranje ovog regiona u smislu otvaranja granica, integrisanje prelaza, sve ovo doprinosi napretku – kaže Ostojić.
