Lavrov u Njujorku preneo Vučiću čvrst stav lidera Rusije o razrešenju kosovskog čvora. Kremlj spreman da podrži onaj dogovor koji bude prihvatljiv Beogradu u dijalogu sa Prištinom
Beograd, kao i dosad, može da računa na podršku Moskve prilikom rešavanja kosovskog pitanja. Takvu poziciju Kremlja najbolje oslikavaju reči Vladimira Putina: "Rusija će biti uz Srbiju", koje je predsedniku Aleksandru Vučiću preneo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u sredu uveče u Njujorku.
Prema našim informacijama, lider RF zastupa stav da neće biti rešenja za KiM bez Rusije, odnosno da će za Kremlj biti prihvatljiv onaj dogovor koji bude odgovarao i našoj strani.
Lavrov i Vučić sastali su se na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, a kako je šef naše države kazao, tom prilikom istaknuta je "podrška Srbiji za poštovanje međunarodnog prava i po pitanju KiM, za očuvanje integriteta naše zemlje i podrška srpskom stavu".
Poruke iz Moskve, koje je na Ist Riveru Lavrov preneo Vučiću, prema oceni nekadašnjeg ambasadora Zorana Milivojevića, nije čuo samo Beograd, već i svi drugi "koji treba da ih čuju":
- Stav Rusije podrazumeva tri ključne stvari: podržavaju Srbiju u naporima da sačuva KiM, rešenje za ovo pitanje je u nadležnosti Saveta bezbednosti UN i na osnovu njegove rezolucije 1244, kao i to da je međunarodno pravo osnov za rešavanje pitanja KiM. Sve to znači da bez Rusije nije moguće postići rešenje i jako je važno što se to čulo i u Njujorku, gde je predsednik Vučić razgovarao o KiM i sa predstavnicima Amerike i sa nemačkom kancelarkom Merkel, kao i sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom, s obzirom na to da zapadni centri moći hoće da se ovaj proces ubrza.
Vučić je u Njujorku naveo i da je sa ruskim ministrom razgovarao o situaciji u BiH i da mu je preneo da je za Srbiju važno da se poštuje Dejtonski sporazum:
- Lavrov je takođe rekao da je Dejtonski sporazum međunarodno-pravni ugovor i da ne sme biti njegovog kršenja, kao i da bi, ko god ulazio u njegovo kršenje, morao da računa na negativne posledice.
Inače, ranije najavljen dolazak ruskog premijera Dmitrija Medvedeva u Beograd, kako je precizirano, biće 19. oktobra, na obeležavanje oslobođenja srpske prestonice u Drugom svetskom ratu, koje je, kako je rekao Vučić, izvedeno zajedno sa Crvenom armijom. Nekoliko dana kasnije, 25. oktobra, sledi još jedan važan sastanak ruskih i srpskih zvaničnika - u Moskvi, kada će premijerka Ana Brnabić potpisati trgovinski sporazum sa Evroazijskom unijom.
Sumirajući učinak srpske delegacije u Njujorku, Vučić je zaključio da je urađen dobar posao, kao i da nije slučajno rekao da će u narednom periodu biti još zemalja koje će promeniti svoj stav o KiM:
- Da li će to suštinski i dramatično sve da promeni? Neće, ali daće određenu vrstu taktičke prednosti i za sve to morate da se borite. Ako stvari krenu nizbrdo, nećemo imati nikakvu pregovaračku poziciju.
Pošto je šef albanske diplomatije pre nekoliko dana najavio da će raditi na kampanji priznavanja Kosova, kako je objasnio Vučić, Srbiji su tog sekunda bila otvorena vrata da radi na kampanji koja bi bila suprotstavljena kampanji priznavanja. Premijerka Ana Brnabić ocenila je veoma značajnim to što se predsednik Aleksandar Vučić u Njujorku sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, na njen zahtev, jer, kako je rekla, te aktivnosti ceo svet prati. Precizirajući da je Merkelova realno jedna od "top tri" svetska lidera do koje svi pokušavaju da dođu, ona je navela da mnogo znači kada Merkelova u svojoj agendi pozove predsednika Vučića da razgovaraju.
Premijerka je rekla i da ne postoji više niko ko nije izrazito jasno osudio takse koje je nametnula Priština na srpsku robu i da je srpska strana uspela "iz minusa zbog tih taksa, imajući u vidu generalno odnos nekih zemalja koje čuvaju Prištinu, kao što su Nemačka, SAD, Francuska, da ode u ogroman plus".
- Upravo te zemlje danas kažu da je Priština ta koja nije konstruktivna, koja je prekinula dijalog i gubi vreme.
ULASKOM SRBIJE NATO NE DOBIJA
Lavrov je ocenio i da NATO u pogledu bezbednosti ne bi dobio ništa ulaskom Srbije u tu vojnu alijansu.
- NATO nije postigao ništa u oblasti bezbednosti time što je Crna Gora ušla u tu organizaciju, a neće dobiti ništa ni kada se Srbija i Severna Makedonija priključe. To znači da postoji samo jedan cilj, a to je da zaustave Rusiju i da to urade na agresivan način - kazao je Lavrov za ruski "Komersant".