Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar je rekao da su razlike u stavovima između vlasti i opozicije prevelike, te je izrazio skepsu da će doći do približavanja stavova kroz dijalog. Naglasio je i da je pozicija SNS i SPS značajno dominantnija.

Klačar je izrazio optimizam u odnosu na usvajanje određenih pregovora civilnog sektora. Osvrnuvši se na mogućnost da bojkot bude parcijalan direktor CESID-a je rekao da će bojkot biti najverovatnije kompletan i uključivati bojkot parlamentarnih, pokrajniskih i lokalnih izbora.

Prof.dr Srđan Bogosavljević iz IPSOS stratedžik marketinga je na odgovarajući na pitanje kome odgovara bojkot i ko će biti dobtnik a ko gubitnik rekao da smatra da bi parlamentarne stranke i partije koje imaju vlast u određenim lokalnim samoupravama bili najveći gubitnici i da bi im bilo teško da opstanu bez javnog finansiranja.

Bogosavljević je naglasio da bi dobitnici bojkota mogle biti male partije koje bi izašle na izbore, a koje nisu bile parlamentarne, kao i stranke koje bi i van parlamenta imale stabilno finansiranje, kakvih je malo.

Bogosavljević je takođe naglasio i da se poslednji uspešni bojkot desio davno u 18. veku.Takodje prof.dr Bogosavljević je rekao da Bojkot ne može da sruši vlast SNS i Aleksandra Vučića.

Na pitanje novinara Milovana Jovanovića kada su uslovi za izbore postali neprihvatljivi i šta se to sustinski promenilo u odnosu na izborne procese 2012.god. 2014.god. i 2016.god. Srđan Bogosavljevic je odgovorio da formalno gledano sve manje više isto kao što je i bilo. - Nije se ništa promenilo.Birački spiskovi su najbolji od kada ih imamo i oni ne predstavljaju problem - zaključio je prof.dr Bogosacljević.

On se osvrnuo i na podatak da oko 1,5 miliona ljudi u biračkom spisku živi van Srbije i oni u najvećem delu ne glasaju. Zbog njih je izlaznost uvek niža, nego kada bismo gledali izlasnost u odnosu na punoletno stsnovništvo koje živi samo u Srbiji.

Vladimir Pejić iz Faktor plusa je izrazio strah da bi bojkot mogao da dovede do eskalacija, u slučaju da deo društva počne da ne priznaje institucije i odluči se da na vlast dođe kroz recimo građansku neposlušnost.

Osvrnuvši se na kriterijume ko može, a ko ne može biti opozicija, rekao da niko nema pravo da proglašava ko može biti opozicija, a ko ne i da je u pitanju samo borba za čelnu poziciju među opozicionarima.

Pejić je naglasio da bojkot može da efikasno zamaskira snagu stranaka koje ne izađu na izbore, jer bi na njima rezultat bio jasno vidljiv. Što se snage stranaka tiče, rekao je da su po svim istrživanjima trenutno iznad cenzusa samo SNS, SPS, SZS i PSG.

- SNS se konstantno nalazi na 50 odsto. To je rezultat do kog se teško stiže, ali i koji se teško održava. Zbog toga su aktivnosti SNS-a učestale i obazrive -