Dragi moji gledaoci,

Istina je da je sud u sporu oko mojih otvorenih pisama dragom Đikiju presudio u njegovu korist i to ne zato što ja nisam govorio istinu već zato što su reči koje sam koristio, po oceni časnog suda, bile uvredljivog karaktera.

Po svemu sudeći danas se za lopova ne sme reći da je lopov već čovek koji je sklon prisvajanju tuđe ili državne imovine, takođe se danas za lažova ne sme reći da je lažov već čovek koji uvek govori neistinu i samo neistinu.

Bilo kako bilo, nikada neću razumeti zašto lažove i lopove ne možemo zvati imenima koja im pripadaju i koja nisu zabranjena i koja se nalaze u srpskom rečniku a u lingvističkom smislu predstavljaju vrlo precizne odrednice u izražavanju i dovoljno su narodske da ih svako može vrlo dobro razumeti.

Srpski jezik je veoma precizan jezik i nije uobičajno da lažove zovemo “govornici neistine” ili da lopove zovemo ”prisvajači tuđe imovine”. Dragi moji sugrađani i zemljaci, ako slučajno neko od vas ima slično iskustvo ovom mom u kome vas je Dragan Đilas petnaest godina lagao, krao i ucenjivao nemojte ga slučajno nazivati lopovom i lažovom, jer bi vas sudskom presudom, bez obzira što ste govorili istinu, mogao dodatno opljačkati a sebe dodatno obogatiti.

Što se mene tiče ja sam uvek spreman da platim istinu koliko god ona koštala pa makar dragog Đikija učinila još bogatijim i beskrupuliznijim.

Željko Mitrović.