Povratak bivših ratnika ISIS na Kosovo, prema rečima Štunija, predstavlja najveći bezbednosni rizik u regionu, pošto vlasti u Prištini nemaju ni kapacitet ni političku volju da ih sankcionišu i kasnije resocijalizuju. Pretnju ne predstavljaju samo muškarci, već i žene koje su indoktrinirane i obučene za terorističke akcije, prenosi "Glas Amerike".

- Kosovska teritorija najviše je pogođena brojem povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku. Od 460 bivših boraca ISIS, koliko ih se vratilo u zemlje Zapadnog Balkana, čak 250 se nalazi Kosovu. Prištini nedostaju finansije i stručnost kako bi ih držali pod kontrolomi zbog toga su oni jasna bezbednosna pretnja. Fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na ženama koje su takođe indoktrinirane tokom boravka u zonama konflikata. Osim toga, veliki problem su i deca džihadista koja nemaju potrebnu rehabilitaciju, stručnu pomoć, ne idu u školu i s njima bi u budućnosti i te kako moglo da bude problema - kaže Štuni.

Prema njegovim rečima, problem ekstremista - povratnika nikako ne bi trebalo olako shvatiti.

- Nije isključeno da su postojala finansijska iskušenja za njihov odlazak na ratišta, ali to nisu obični plaćenici. Govorimo o ljudima koji veruju u ideologiju i spremni su da daju svoj život i žrtvuju se za tu ideologiju. To bi trebalo da nas natera da shvatimo da to nije nešto što će samo od sebe nestati, to je gangrena koja je već uveliko preti balkanskom društvu, upozorava Štuni i podvlači da je reč o ideologiji koja je preživela mnoge bombaške napade, mnogo ratova, zatvora i logora.

On smatra da je pomoć EU jedini izlaz iz trenutne situacije.

- Problem na Balkanu ne treba posmatrati izolovano i Evropska unija bi tu pomoć trebalo da shvati, ne kao nekakav ustupak Balkanu, već kao borbu za povećanje nivoa bezbednosti u Evropi, naveo je Štuni.

Balkan postaje baza džihadista za buduće udare u Evropi. Njihova meta pre svih je Evropska unija, a Zapadni Balkan je ranjiv sam po sebi. Da bi ovaj problem bio rešen potrebne su strože procedure prema migrantima jer mnogi džihadisti dolaze u region pod lažnim identitetom.

Primer Fitima Ladrovcija, jednog od vođa Džihadista sa Kosova najbolje govori o tome koliku pretnju islamski ekstremisti predstavljaju po region.

On se sa ratišta vratio 2015. godine, nakon čega je odslužio tri godine u zatvoru. Iako se po izlasku nije odrekao svoje ideologije, on živi slobodno u mestu Obilić i radi kao obezbđenje u jednoj bolnici u Prištini. Tokom tamničenja jednom diplomati je uputio zastrašujuće reči: "Moj sin ce postati sjajan bombaš samoubica".

Ladrovci je u Siriji bio desna ruka najozloglašenijeg ISIS-ovog koljača Lavdrima Muhadžerija iz Kačanika, koji je poznat po tome što je odrubio glavu sirijskom mladiću.