Dramska spisateljica Biljana Srbljanović osvrnla se u svojoj kolumni u Blicu na kritike i komentare u vezi sa projektom kalemegdanske pasarele, navodeći da je taj projekat osmišljen još u vreme demokratske vlasti 2006. godine, te da je pasarela 'Ðilasova, a ne Vesićeva'.
Srbljanović navodi da skulptura, autora Ričarda Dikona i Mrđana Bajića, koji su, podseća, na zahtevnom projektu radili gotovo 15 godina - stoji u Beton hali mnogo meseci i svi su mogli "sto puta" do sada da je vide i komentarišu, ali nisu, jer ih, kako kaže, ne zanima i dosad nije bilo nikog da ih "napujda" na tu temu.
- Sada je izvesni N. Jovanović, po zanimanju hipster i jedini član Jeremićeve stranke, povukao nogu, pljusnuo gomilu laži o tome kako je Vesić smislio pasarelu da krade (on zna tačno i koliko), plus što mu je, njemu lično, pasarela mnogo ružna - navela je Srbljanović.
Njegovi pratioci su, dodala je ona, “bez razmišljanja i upotrebe ''Gugla''”, nastavili da ponavljaju reči "glupljeg od sebe" i stvar se, kaže, zakotrljala.
- Jeremićev posilni (koji, iz nekog duboko provincijalnog razloga, nikada neće da kaže gde je rođen, postideo se, valjda majke) zna šta je u politici najvažnije - laž je kao perjani jastuk, koji isprazniš sa vrha Beograđanke (ili Kalemegdana), a demanti podrazumeva da difamirani skuplja rasuto pero po pero i trpa ga nazad u raspalu jastučnicu, da bi se oprao klevete", navela je Srbljanović u kolumni.
Kako kaže, pasarela je osmišljena na poziv demokratske vlasti još 2006. godine, kada je Ričard Dikon predavao u Beogradu, pa su ga pozvali Kalemegdanska tvrđava, svi nadležni u svim zavodima za zaštitu svih spomenika i "svi živi iz svih saveta za kontrolu korupcije" da osmisli vezu beogradske tvrđave i obale.
Dikon je, nastavlja, pozvao Bajića, i od tada, od 2006. godine, oni ovo rade.
- Štaviše, 2009. godine, gradonačelnik Ðilas sa zadovoljstvom najavljuje konačni početak radova, pravi veliku izložbu posvećenu isključivo ovom projektu, koju njegov zamenik i engleski ambasador ponosno otvaraju. Pare za skulpturu ne daje grad, već ''Delta'' fondacija, sve, do poslednjeg centa, i onda je takvu, komplent finansiranu - poklanja gradu, a na taj poklon još i plaća PDV - tvrdi Srbljanović.
Dodaje da su radovi tekli tokom vladavine DS-a u gradu, a naprednjaci ih, srećom, ne zaustavljaju.
- I sad, kad su se približili kraju, neuka ostrašćena svetina, na jedan mig onog ađutanta, kreće u povike o ''Vesićevoj pasareli'' i o ''ukradenim našim parama'' - navela je Srbljanović i nastavila:
- Prvo, ako ćemo iskreno, pasarela je Ðilasova, a ne Vesićeva, i kapiram da je pravo N. Jovanovića da bude pokvaren i glup, ali je onda mogao barem sam Dragan Ðilas, koga poznajem kao poštenog i inteligentnog čoveka, da nosaču tašne svog kolege kaže - ''dečko, bolje ćuti''. Drugo, ako ćemo još iskrenije, nisu u pitanju ''naše'', već Miškovićeve pare i, samo ako kritičari ne dele Vučićev stav da se Delti mora uzeti privatni kapital, ne vidim kojom logikom te pare pripadaju dotičnom ađutantu, tebi ili meni? - navela je Srbljanović.
A u priču o estetici, kaže, ne želi da ulazi.
- Ta naša poslovična, ničim izazvana, uobražena vera u sopstveni ukus i estetske kriterijume me ubijaju. Koliko smo velike estete i koliko smo ''arhitektonska nacija'' najbolje se vidi na bogatom Vračaru, odakle je stranka ađutanta. Ako je to ta lepota za koju se zalažu, stvari su mnogo, mnogo jasnije - zaključila je Srbljanović.