Poštovani, gimnazijski profesore,

Osećate li se makar malo posramljeni? Pitate se zašto vas to pitam. U tome je problem profesore. Vi ste mene okarakterisali da sam ekstremista i zbog toga me je režim koji ste predvodili držao na merama ko zna koliko godina, što ste inače sami priznali. Zar vas nije stid što niste uspeli kao pedagog koji mi je predavao psihologiju u Prvoj beogradskoj gimnaziji drugačije da me usmerite u odnosu na ekstremizam? Recimo, ja sam se najviše ugledao na vas, posebno kada ste predvodili proteste ispred američke ambasade i kada ste palili američku zastavu u znak protesta zato što NATO bombarduje Republiku Srpsku. Sećam se da ste nosili i parolu "Klintone mirotvorče koliko si srpske dece danas pobio?". Hvala vam što ste tada pozivali nas đake da vam se pridružimo protestu koji je organizovala Demokratska stranka čiji ste vi bili sekretar u tom momentu. Nisam ni sanjao da ćete neke od nas kasnije označiti ekstremistima zbog ponašanja koje nije bilo ni približno vašem tada ispred američke ambasade, a na koje smo se mi ugledali.

No, nećemo tako daleko u prošlost. Vratimo se u nešto bližu prošlost, ali i u sadašnjost u kojoj vi nikako da se naviknete da na sreću građana Srbije ništa više ne predstavljate. Pažljivo sam pročitao ono što ste izjavili u vašem intervjuu za niskotiražno "Vreme". Najpre, zahalan sam vam što ste konačno priznali da ste pola države držali na merama. Zapravo, držali ste svakog ko vam se makar malo učinio drčnijim prema vama. Divno je što ste konačno potvrdili da je vaš režim bio sličan režimu recimo Envera Hodže. Razlika je samo u tome što u vreme Envera Hodže nije bilo mobilnih telefona, ali ste po načinu kontrole ljudi, prebijanjima ljudi po policijskim stanicama, nameštenim sudskim procesima i kršenjima osnovnih ljudskih prava vi u svemu prevazišli Envera Hodžu. Uostalom to svedoče mnogi mladi ljudi koje ste označili ekstremistima kada su izlazili iz vaših kazamata, kao i mnogi koje ste označili saradnicima haških begunaca. Ovim drugima ste presuđivali u fingiranim procesima tako što ste sudijama donosili napisane presude. Najviše o vašem vladanju može da posvedoči Smilja Panić čije dete, Ranka Panića, ubiše na pravdi Boga falange koje ste poslali na demonstrante. Jedina je želja demonstranata bila da dođu do RTS, onog RTS koji ste bili hermetički zatvorili za bilo koje drugačije mišljenje, kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog hapšenja Radovana Karadžića. Zabranu prilaska RTS-u ste brutalno sproveli. Ubili ste Ranka Panića, a niste štedeli ni opozicione političare prebijanja. Vučiću ste pomerili bubrege, a pokojnom Peleviću ste gumeni metak zakovali u glavu.

Vi danas imate obraz da govorite o diktaturi? Rekoste da ste me na merama držali zato što sam podsticao na nasilje preko svojih emsija. Uvaženi profesore, ta emisija, uz određene prekide, trajala je skoro šest godina. Znam koliko ste je mrzeli i koliko vam je bila trn u oku, ali tim pre sam srećiniji no ikad zbog toga. Sada vas otvoreno pitam- da li ste me šest godina držali na merama zato što sam podsticao nasilje? Ako je tako opet vas pitam- zašto me nikada niste priveli, saslušali, na kraju krajeva osudili? Podsticanje na nasilje putem medija je ozbiljno krivično delo. No, sada ste se upleli kao pile u kučine, jer držeći me na merama nadzora tolike godine, bez ikakvog procesuiranja, pa čak i obaveštenja da ste sa tim u nekom momentu prestali, vi ste priznali da ste znali da se prema meni čini krivično delo. Što je najgore, ćutali ste o tome. Imate li stida čoveče?

Želeći dodatno da me ponizite, spuštajući se na nivo uličara nazvali ste me "bizonom". Ne bih da vas podsećam da ste bivši predsednik Republike i da taj nivo vama ne priliči, no suštinski od momenta kada ste se majmunisali na beogradskom maratonu kao predsednik države, kao i kada ste protivnike pozivali na crtu jer ste "dorćolac", od vas se drugo nije ni moglo očekivati. Rečnik i ponašanje pokojnog Bate Trlaje je vaša odlika. Čisto da znate ja se tim nadimkom ponosim, a vi ste ga spomenuli jer imate kompleks. Vama je jedino u životu bio bitan fizički izgled i kroz fizički izgled ste gledali ljude. Priznajem, jedno vreme ja sam svoj zapustio, najpre jer nisam vodio računa o svom zdravlju. Vama svaka čast što ste vodili računa, jer ste kao predsednik imali važnu državnu obavezu da se slikate u tregeruši dok primate vakcinu kao i da pokazujete mišiće na partizanovim košarkaškim utakmicama. Kapa dole. Ipak, vaše okruženje ste birali po osobama koje nemaju ni približno razvijeno telo kao vi, jer ste se tako osećali superiorno. Niste vi džabe psiholog.

Međutim, pošto se nadimci dobijaju po zasluzi, bilo bi dobro da nam kažete kako je vas krstio narod širom Srbije na mitinzima, stadionima i mnogim drugim skupovima, upravo zbog toga jer je osećao koliko razarate Srbiju. Prihvatam da sam ja bizon, to je jedna ponosna i snažna životinja koja se bori za svoj opstanak, progonjena i od zveri i od ljudi. Baš onako kako ste vi sa vašim zverima i poluljudima progonili svakog neistomišljenika. Vama je narod dao nadimak po pripadniku jednog zločinačkog pokreta koji je stvorio NDH i činio jezive zločine prema Srbima. Čime ste zaslužili takav nadimak sa kojim se ja nikada neću složiti jer mi je strašno da bilo kog Srbina sa njim obeleže? Međutim, narod oseća koliko ste ga osakataili, kao i Srbiju. Oseća kako ste uništili sve čega ste se dotakli, a jedino što je vaša zaostavština je zverski progon ljudi koje je Haški tribunal jurio i njihovih poznanika koji su čak i kao maloletni pritvarani i premlaćivani, kao i ponizno izvinjavanje Ivi Josipoviću koji vam je za uzvrat omogućio da se svako malo sunčate po Visu i da hvatate boju za vaš izgled. Da ne govorim o sramoti kada rekoste kako ne osećate ponos što ste predsednik Srbije i to pred kamerama vama omiljene HRT. Zato, bolje nemojte o nadimcima, jer je vas narod nadimkom obeležio za ceo život, baš kao taj crni beleg koji imate u kosi. Narod ima jednu poslovicu profesore, a ona glasi- što govno više diraš, ono više smrdi.

Ružna prošlosti Srbije, Borise Tadiću, ne bih te više dirao. Pozdrav od bivšeg učenika.