Ovogodišnje obeležavanje 24 godine od akcije “Oluja” održano je kod manastira Krušedol na Fruškoj gori. Na ovaj način Srbija je obeležila tragičan deo istorije kroz koji je prošao njen narod kada je oko 250.000 Srba proterano iz Republike Srpske Krajine.
Sa druge strane, današnji 5. avgust u Hrvatskoj slave kao Dan pobede, a njihova predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da je akcija “Oluja” spasila Bosnu i Hercegovinu.
Mile Bosnić, predsednik udruženja Srba „Krajišnik“, koji je te 1995. godine bio u Vladi Republike Srpske Krajine kaže za Novo jutro da je u to vreme takođe bio u pregovaračkom timu koji je učinio sve da do rata ne dođe, na žalost bez uspeha.
- Ekonomski razgovori su dali određeni rezultate međutim oni su prekinuti kada je jedan Hrvat ubio Srbina na autoputu na benzijskoj pumpi. “Oluja” je zapravo kraj politike genocida koji je zacrtan. To što nije urađeno od 1941. do 1945. ostvareno je tokom ove akcije – kaže Bosnić.
Za Borislava Mikelić, bivšeg predsednika Vlade Republike Srpke Krajine, Bosnić kaže da nije siguran da li je on bio spona između Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, kako se i danas spekuliše, ali ističe da Srbija i Repulika Srpska nisu uradile ono što je obećano.
- RS i Srbija nisu ispunile obećanja. Na žalost nas 250.000 bili smo prepušteni sami sebi. Negde oko 30.000 naoružanog naorda se suprostavljalo Hrvatskoj vojsci koja je brojala oko 300.000. Kakav je rat inače bio i kakvi su Srbi okupatori vidi se na slikama, a tu vidite ljude koji sede na zapregama, taktorima, automobilima, dosta njih sa malom decom. Neverovatna stvar je da Evropa ćuti, a svi principi te hrišćanske Evrope poraženi su na primeru Srba iz Republike Srpske Krajine. Kada pričamo o prvim žrtvama etničkog čišćenja su Srbi iz gradova – kaže Bosnić.
Dragan Pjevač, predsednik UO Koordinacije udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, kaže da je “Oluja” nesumnjivo jedan od najvećih zločina u novijoj istoriji.
- Ova akcija je dvostruki zločin. Najpre prema srpskom stanovništvu iz Krajine, koji su proterani i ubijeni. “Oluja” je dokaz da je planirano etničko čišćenje. Tuđman je u svojm transkriptima rekao da ne sme da se dozvoli da se ljudi vraćaju nazad. Znamo da su Hrvati doneli uredbu Vlade kojom se od Srba uzimaju i nekretnite – objašnjava Pjevač.
Strašnija je činjenica da je veliki broj srpskih civila proteran sa svog ognjišta, a dosta njih i ubijeno, a da za to niko nije odgovarao, procenjuje Dragan Palibrk, advokat.
- Žalosnije je i strašnije da za to niko nije odgovarao. Za zločine nad ubistvima civila i proterivanje niko do danas nije pred bilo kojim sudom odgovarao, a u Hrvatskoj ih ima bar četiri. Po mom mišljenju se zbog toga maltretiranje mog naroda nastavlja i nakon 24 godine – kaže Palibirk.
Prema njegovim rečima, srpski advokati su dosta uposleni kada je u pitanju odgovaranje Srba pred hrvatskim sudovima.
- Za sva događanja 90-tih sudi se samo Srbima – zapazio je on.
Vidosav Kovačević, general major u penziji, zapaža da sa nakon rata desilo još nešto strašnije, a to je da je Hrvatska postala deo evropske zajednice.
- Strašno je što je država kao Hrtvatska, nakon rata, ubrzo ušla u EU sa svim tim zločinima za koje niko nije odgovarao. Oluja je posledica nečega što se zove katastrofalne odluke državnog i vojnog rukovodstva prilikom raspada SFRJ – objasnio je Kovačević
