Bio je to četvrti pokušaj da se procesuiraju odgovorni za zločine tokom i nakon rata na Kosovu, preciznije od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.

Na Kosovu je u tom periodu ubijeno oko 13.500 ljudi, od toga 10.367 civila: 8.702 Albanaca, 1.203 Srba i 462 Roma i pripadnika drugih manjina.

Haški tribunal je osudio grupu visokih srpskih političkih i vojnih zvaničnika za zločine nad Albancima, između ostalog, Nikolu Šainovića, potpredsednika jugoslovenske vlade, načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića, generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića.

Istovremeno, bilo je više neuspešnih pokušaja da se sankcionišu i zločini nad Srbima i drugim nealbanskim manjinama, ali i Albancima, za koje se terete bivši pripadnici tzv. OVK.

Prema podacima Centra za humanitarno pravo u Prištini, 679 srpskih civila je ubijeno ili nestalo nakon završetka rata u junu 1999. S obzirom na to da je Kosovo bilo pod jurisdikcijom međunarodne zajednice, do skora je u njenoj isključivoj nadležnosti bilo i deljenje pravde na Kosovu.

Istovremeno, za procesuiranje nižerangiranih lica na samom Kosovu bio je zadužen UNMIK, kao misija Ujedinjenih nacija. Međutim, sudski postupci su se odugovlačili jer su, kako je isticala tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, svedoci bili zlostavljani.

Nakon toga, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti sproveo je istragu i 2010. je objavio izveštaj u kojem tvrdi da je oko 500 civila, od toga oko 400 nealbanaca, mahom Srba, kao i oko 100 Albanaca, oteto nakon povlačenja srpskih snaga i ulaska KFOR-a, te da je deo njih prebačen u Albaniju u cilju trgovine organima.

Savet Evrope je usvojio Martijev izveštaj 2011, zatraživši "nezavisnu istragu". Navode iz Martijevog izveštaja tri godine je istraživala specijalna radna grupa EU (SITF) koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson, inače, koautor optužnice protiv Slobodana Miloševića.

Odluka o formiranju specijalnog suda doneta je 2015. godine, koji je postao operativan u julu 2017. godine nakon usvajanja Pravilnika o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka.

Nakon odugovlačenja kosovskog parlamenta 2015. da usvoji odluku o formiranju suda, potom peticije sa više od 15.000 potpisa, te inicijative 43 poslanika krajem 2017. da se pomenuta odluka povuče, politički predstavnici Prištine su pristali da sarađuju sa sudom čije sedište je u Hagu.

Iako kosovski ustav predviđa mogućnost amnestije, nijedna osoba osuđena pred Specijalnim sudom ne može biti pomilovana. Najstroža kazna koju Specijalni sud može izreći je - doživotni zatvor.

Zatvorska kazna će se izdržavati van Kosova u državama koje izraze spremnost da prihvate osuđene. Specijalni sud je potpuno funkcionalan od 2017., mada osim poziva svedocima ili osumnjičenima do danas nije podignuta nijedna optužnica.

Prema nezvaničnim informacijama, oko 400 ljudi je dalo iskaz u prilog optužnici, a njih 30 će se pojaviti sa punim ili skrivenim identitetom na procesu u Hagu, objavili su ranije prištinski mediji.

Takođe, navodi se da su glavni svedoci iz Martijevog izveštaja, uključujući i pojedine pripadnike OVK, odavno sklonjeni sa Kosova u zapadnoevropske zemlje u kojima žive sa izmenjenim identitetima.

Neposredno nakon što je Specijalni isud osnovan, pojavile su se i prve informacije o tome ko bi se mogao naći na optužnicama tog suda.

Prištinska Bota sot je tada objavila, sa sve fotografijama na naslovnoj strani, portrete bivših pripadnika OVK protiv kojih bi mogle biti podnete optužnice. A na fotografijama su bili:Hašim Tači, Kadri Veseli, DŽavit Haljiti, Agim Čeku, Šaip Muja, Daut Haradinaj, Azem Sulja, Fatmir Ljimaj, Ljah Ibrahimi i Bisljim Zirapi. Ramuš Haradinaj se tada nije pominjao.