Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je faktor mira i stabilnosti u nestabilnom okruženju regiona Zapadnog Balkana, gde je situacija najnapetija od završetka ratova na tim prostorima, ocena je Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

U najnovijoj analizi o aktuelnim dešavanjima u regionu, objavljenoj pod naslovom "Ko želi da destabilizuje Srbiju?", analitičari IFIMES-a ukazuju da je Vučić svestan činjenice da je građanima Srbije potrebno obezbediti izvesnu budućnost i da je potrebno završiti dijalog Beograda i Prištine kako bi, kako navode, Srbija ubrzano krenula napred, a da je pri tome najvažniji zadatak ekonomska obnova, razvoj države i zaustavljanje trenda iseljavanja iz zemlje.

Analitičari ističu da predsednik Vučić ima demokratski legitimitet i politički potencijal da reši najteža državna pitanja kao što je pitanje Kosova. Pozivajući se na, kako kažu, relevantna istraživanja u analizi se ističe da ona pokazuju da predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS) uživaju podršku među biračima, koja je uvek iznad 50 odsto podrške.

Iako je, ističu stručnjaci, Srbija zabeležila najveći rast stranih direktnih investicija u regionu i pokazala spremnost da pred kraj rumunskog predsedavanja EU otvori još pet pregovaračkih poglavlja sa EU, još uvek je na udaru snaga, koje žele destabilizovati tu zemlju, koja predstavlja važan faktor stabilnosti na Balkanu.

- Nije nikakva tajna, da su na prostorima Balkana domaće političke snage često u funkciji i/ili instrumentalizovane za ostvarenje stranih interesa - stoji u analizi u kojoj se podseća da duže od pola godine traju protesti u Srbiji, koji su u početku bili protesti građana, da bi kasnije proteste zloupotrebila odnosno „ukrala" opozicija i prisvojila kao svoje.

Građanski bunt ima dugu tradiciju u Srbiji, navodi se uz opasku da su u pojedinim segmentima građanski protesti bili opravdani, ali da se u osnovi radi o protestima, koji su dirigovani od dela opozicije i pojedinih centara moći iz inostranstva.

Ukazuje se da opozicija nema jasan politički program, te da je ključni zahtev tih protesta odlazak predsednika Vučića.

- Analitičari smatraju, da je opozicija u Srbiji nedorasla aktuelnom političkom trenutku i građani Srbije moraju potražiti nekompromitovane opozicione političke lidere sa jasnim političkim programom - ukazuje se u analizi, a kao zanimljivo se ističe da Srbija ima najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu u prošloj godini kada je zabeležila rast čak od 44 odsto odnosno na 4,1 milijarde dolara.

Zbog toga je, sugerišu, važno održati političku i ekonomsku stabilnost kako se pozitivan trend ne bi zaustavio.

Ističe se i da je važno obezbediti mir i stabilnost u regionu, jer svaka destabilzacija Srbije mogla bi ugroziti celi region i pokrenuti spiralu nasilja.

Stoga je, ocenjuju, od međunarodnog značaja da dođe do finalnog dogovora između Beograda i Prištine, te da doprinos relaksaciji odnosa u regionu može predstavljati ukidanje taksi za uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Za predstojeći sastanak u Parizu, u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, 1. jula, IFIMES-ovi stručnjaci kažu da će biti "ilustrativan i pokazaće u kom smeru će ići Zapadni Balkan i kakav je faktički odnos EU prema tom regionu".

Istovremeno se, međutim, ukazuje da taj samit ne treba da bude održan ukoliko se, kako kažu, oceni da nema promena na terenu od poslednjeg samita u Berlinu. Analitičari ističu da bi početak rada Specijalnog suda na Kosovu rešio mnoga pitanja i sasvim sigurno pokrenuo zastali tzv. Briselski dijalog Beograda i Prištine.

Kao činjenicu konstatuju da je EU izgubila kontrolu nad tim procesom, te ističu da je potreban novi pristup i nova ideja kako voditi dijalog do kraja, jer sadašnji pristup nije uspeo.

Otvara se, kažu, pitanje, da li su pojedini međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju početak rada Specijalnog suda, koji bi morao procesuirati čelnike Kosova, među kojima je sasvim sigurno, kako navode, "broj 1 aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači".

Analitičari smatraju, da je odlaganje početka rada Specijalnog suda ustvari odlaganje budućnosti Kosova i odlaganje uvođenja bezviznog režim sa državama EU. "Predsednik Kosova Tači umesto, da sam pokrene svoje procesuiranje pred Specijalnim sudom i u transparentnom sudskog procesu dokaže svoju nevinost ili krivicu drži građane Kosova kao svoje taoce i tako kriminalizuje celi jedan narod. Sve to zabrinjava kada se zna da su u te aktivnosti umešani i pojedini međunarodni zvaničnici i kada se takvo delovanje povezuje sa kriminalom i korupcijom", ukazuje se u analizi.

U analizi IFIMES-a se ukazuje da je metodološki netačno poređenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbána.

Poznato je, navode, da je temelj politike premijera Orbána antimigrantska i antimuslimanska politika i žestoko suprotstavljanje Georgu Sorosu. Vučićeva politika po tim aspektima je potpuno drugačija.

- Srbija, iako nije bogata zemlja, prema migrantima se ponašala najhumanije shodno svojim mogućnostima. Takođe, Vučićeva politika nije antimuslimanska, jer je muslimanska zajednica u Srbiji tokom njegove vladavine doživela afirmaciju i razvija odlične odnose sa islamskim svetom. A kada je u pitanju George Soros ima redovnu komunikaciju i saradnju sa njim i njegovim sinom Alexandrom Sorosem, koji je potpredsednik Fondacije Otvoreno društvo - ističe se u analizi.

Ocena analitičara IFIMES-a je i da učešće Vučića na inauguraciji novog predsednika Republike Severne Makedonije Steve Pendarovskog predstavlja pozitivan signal otopljavanja odnosa između dve države i znak da može doći do značajnog unapređenja tih odnosa.