"Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje", pre dve decenije je u udarnom Dnevniku tadašnjim Jugoslovenima saopštio predsednik Slobodan Milošević.

Usledilo je slavlje na ulicama Beograda, Niša, Bora, Novog Sada, Kruševca... Na pitanje kako su primili vest o okončanju rata, građani su različito reagovali.

Generali VJ Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i general Majkl Džekson potpisali su 9. juna 1999. godine u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije.

Umesto njih su u južnu srpsku pokrajinu došle jedinice Kfora, većinom iz zemalja NATO.

Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena je rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Obrad Stevanović, policijski general smatra da je najvažnije bilo ono što je sporazumom postignuto.

-Prvi cilj je NATO agresija na SR Jugoslaviju, koja je tim sporazumom obustavljena. Drugi cilj je bio teritorijalni integritet Srbije i suverenitet na KiM, i treći cilj je bio taj što su međunarodne snage preuzele odgovornost za prognane - ispričao je on za Pink.

Tim sporazumom, kako naglašava, nije sve rešeno, ali činjenca je da OVK nije i dalje demilatirizovan.

- Odnos snaga je bio nepovoljan po našu stranu. NATO je takođe imao svoje razloge, a to je neuspeh zaustavljanja humanitarne katastrofe koja je nastala tokom agresije i koja je zapravo trajala tokom agresije – objašnajva Stevanović objašnajvajući da je tokom NATO agresije Kosovo napustilo stotine hiljada ljudi.

- Vesli Klark je izjavljivao da su piloti stalno izveštavali o totalnom uništenju našeg bataljona i kada su mene pitali da su navodili 50, 60 naših borbenih sredstava, rekao sam da su pogodili par cisterni. Oni su bili srećni jer su pogodili nešto, a mi, jer nisu pogodili ono što je trebalo da pogode – objasnio je general Delić.

NekadašnjI šef Izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković potvrdio je da je tačno da je u 100 dana oduzimano oružje i da se upadalo u srpske kuće.

- Nas su intezvinije bormabardovali i kada smo usovjili na Skupštini vojno-tehnički sporazum. I tog 10. juna je takođe bilo bombardovanja, to se ne sme zabroraviti. Ja sam čim sam stigao u Beograd, otišao kod Miloševića. On je bio crn, kao iz rudnika da je izašao. Rekao je da mu je bilo draže da nije prežveo noć, nego šta je sve morao da prihvati. Oni su gađali sve što je uticalo na funkconisanje života Srbije. Milošević je rekao da Srbija nema pomoć. Rekao je da je tražio pomoć od Rusije, a ambasador Rusije Viktor Černomirdin mu je tada rekao da će se oni priduržiti agresiji nad Srbijom – priseća se Anđelković.

Stevanović kaže da je dokument bio neprihvatilj.

- Mi smo tokom pregovora uspeli da učinimo da NATO bude izbrisan. U prvom stavu tog prvog dokumenta, NATO se pominje pet puta. U finalnom dokumentu, NATO se pominje samo jednom. Predviđalo se da se rešavaju pitanja van vojske i policije – rekao je Stevanović.

Delić kaže da je povlačenje bilo kontorolisano, da su postojale određene zone.

- Kod Uroševca sam se susreo sa Englezima, u Gnjilnu sa Francuzima. Imali su zone, a mi smo imali ograničeno vreme. Po naređenjima koje smo dobili, snage KFOR-a je trebalo da od nas preuzmu granaicu. Imali smo tu formu ugovora gde im predajemo da ostanu na granici. Pojavili su se i rekli da ih to ne zanima – rekao je Delić.

- Mi smo tražili od nemačkog komadanta pomoć, nismo je dobili odmah. U izviđačkoj četi, te nemačke brigade oko 30 odsto njih, bilo je Albanaca sa KiM, koji su odlično govorili srpski i nemački. Nosli su njihove uniforme. Znali smo da dole u Metohiji ništa nije moglo da opstane – priseća se Delić.

Anđelković naglašava da je taj period za nealbansko stanovništvo bio jako stresan.

- Mi pokušavamo narod da smirimo, imamo iza sebe KFOR. Dobijamo inforamciju da je dete kindapovano, napravi se još veća frka – kaže Anđelković.