Agenti britanske obaveštajne službe MI6, čija je jedinica stacionirana u Crnoj Gori, prisluškuju državni vrh Srbije, prenose mediji, a bivši obaveštajac kaže da ovakve naslove najverovatnije plasiraju strane službe u svojstvu novog talasa napada na predsednika Vučića.
Prema navodima pojedinih medija britanski obaveštajci iz MI6 stacionirani u Crnoj Gori prate državni vrh Srbije, prisluškuju čak i predsednika Aleksandra Vučića. Na udaru agenata su i ministri, kabinet predsednika, pojedini gradonačelnici, državnici sa KiM, akademici, a agenti prate pozive, SMS, WhatsApp, Viber…
Bivši obaveštajac Boža Spasić kaže da su ovakvi naslovi bombastični, da ih najverovatnije plasiraju strane službe preko svojih odgovarajućih ljudi, te da je činjenica da je ovo pre svega vid novog talasa napada na predsednika Srbije.
- Svako ko se razume u obaveštajni rad može to da shvati! Dakle, u ovom momentu je izuzetno krenula ofanzivna akcija prema Vučiću. Nije tajna da njega pokušavaju da prisluškuju i da je na udaru – kaže Spasić za Pink.
Informacija da se prislušni centar nalazi u Crnoj Gori je, kako kaže, i u teoriji i u praksi moguća, ali ne mora da ima veze sa istinom.
Ne moraju oni da idu u Crnu Goru da bi prisluškivali Vučića, puno je ambasada sa jakim prislušnim centrima i u Beogradu. Sve je to, dakle, u okviru nagađanja i narod ovakve priče voli da čuje. Usput, stiče se utisak da se ovakve priče odnekud plasiraju kako bi se stvorila atmosfera nervoze, da bi se Vučić osećao nebezbednim, nesigurnim i tako dalje. Nikada ne možemo u potpunosti zaštititi predsednika i da - prisluškuju ga, ali znajte da prisluškujemo i mi – podvlači Spasić.
Sve obaveštajne službe rade špijuniranja, prisluškivanja, pa je sve to često usmereno protiv predsednika neke države, kaže pukovnik Vojno-obaveštajne službe u penziji Tomislav Đurin.
- Imamo vrlo skromne rezultate u kontra obaveštajnoj zaštiti i otkrivanju špijunaže, budući da se špijuniraju i prate nosioci javnih funkcija i državni vrh – ocenjuje Đurin.
Beograd mnogi ocenjuju kao svojevrsnu osmatračnicu sa koje se donose najbolje bezbednosne procene, kaže prof. dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost. Podseća da u regionu ratni sukobi traju od 90-ih godina, te je normalno da na takvom prostoru postoji okupljanje obaveštajnih službi koje nastoje da procene šta druga, neprijateljska strana želi, namerava.
- Bilo je za očekivati, a i sada je na delu, da su najmoćnije svetske obaveštajne službe, kao i regionalne, ovde na terenu. Jasno je da kontraobaveštajni i obaveštajni rad traje 24 sata, 365 dana godišnje, jasno je da se špijunaža radi, da se rade prisluškivanja, da mnoge zanima šta se ovde dešava, a samo je pitanje kako mi možemo da, prirodnim i legitimnim aktivnostima, ovo sprečimo i kako da smanjimo protok informacija i zaštitimo svoje tajne – kaže Kajtez.
Ceo razgovor sa gostima "Novog jutra" pogledajte u nastavku: