Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je da se pre može očekivati da Priština pooštri takse na srpsku robu nego da ih ukine, a da se optimizam zasniva samo na očekivanjima da će međunarodna zajednica konačno izvršiti pritisak na privremene kosovske institucije.
Kako navode beogradski mediji, posle samita lidera Zapadnog Balkana 1. jula u Parizu trebalo da bude izvesnije da li se može očekivati nekakav predlog za kompromis Beograda i Prištine i da li neko može da utiče na vlasti u Prištini, a u međuvremenu teče i rok koji je Beograd dao Prištini da ukine takse, ili će, u suprotnom, uvesti kontramere.
Ljajić je rekao da se, s obzirom na trenutnu situaciju, pre može očekivati da Priština pooštri takse nego da ih ukine.
- Neka realna, opipljiva nada ne postoji, optimizam se zasniva samo na očekivanjima da će međunarodna zajednica konačno izvršiti pritisak na Prištinu, jer lopta nije u našem dvorištu, od nas ne zavisi, već samo od Prištine i onih koji su sazvali sastanak. Naša pozicija je jasna - ako se ukinu takse, možemo sutradan da nastavimo pregovore - rekao je Ljajić.
On je naveo da je takvo ponašanje Prištine deo unutrašnjih političkih odnosa na Kosovu, da se bliže izbori i da se svi utrkuju u izjavama.
- Čak i oni koji su predlagali da se suspenduju takse dok se ne nastave pregovori, kažu da su pogrešili i da treba da ostanu takse - na robu iz centralne Srbije i BiH, dodao je Ljajić.
Ministar trgovine je nedavno bio u Sarajevu gde je dogovoreno da se uvedu zajedničke, koordinirane mere ako se ne povuku takse Prištine.
- Da je lako i jednostavno uvesti mere, uveli bismo ih 22. novembra, ali morate razmišljati o više aspekata posledica uvođenja tih kontramera, s jedne strane, o Srbima koji dole žive, jer teško je naći mere koje će pogoditi jednu zajednicu, jer to će svako na svetu osuditi - rekao je Ljajić.
Iako ne može da kaže kakve mere su u pitanju, on je kazao da one nisu samo trgovinskog karaktera.
Podaci za šest meseci od uvođenja mera pokazuju da je za 189,5 miliona evra manje robe plasirano na Kosovu.
- Proizvodi su za 5,3 odsto poskupeli u maloprodaji. Pričali su da će nadomestiti to, ali nisu. Ekonomsku štetu trpi srpska privreda, ali i albanski potrošači - naveo je Ljajić.