- Koridor koji smo završili, najkraća je ruta koja spaja različite delove Evrope, i za Srbiju znači mnogo, i zbog tranzitnog saobraćaja koji se već vraća, ali i zbog svega onog što dolazi sa auto-putem. Naše iskustvo posle 300 kilometara asfaltiranih auto-puteva u prethodne četiri godine, jesu da su uz auto-put nikle desetine novih fabrika i pogona, i to je ono što očekujemo i s novim deonicama na Koridoru 10 i na Koridoru 11 koje puštamo u saobraćaj - rekla je sinoć Mihajlovićeva.

Ona je dodala da će tokom leta biti završen u potpunosti i istočni krak Koridora 10, na kojem se radi na još nekoliko kritičnih tačaka, a do kraja juna biće pušteno u saobraćaj i 103 kilometra auto-puta od Obrenovca do Čačka.

- Počeli smo radove i na deonici Preljina-Požega, vrednoj skoro 500 miliona evra, s kojom Čačak i čitav taj deo Srbije postaju neka vrsta tranzitnog koridora. Od Požege će ići jedan krak auto-puta ka Crnoj Gori i Jadranskom moru, drugi ka Bosni i Hercegovini. S druge strane, kod Čačka će se Koridor 11 povezivati s Koridorom 10 preko Moravskog koridora, koji takođe počinjemo da gradimo na leto - rekla je Mihajlović.

Ona je naglasila da su deonice kroz Grdeličku klisuru bile izuzetno teške za izgradnju, jer su između ostalog izmeštani korito reke i železnička pruga na Koridoru 10, a sa Mominog kamena uklonjeno je više od 650.000 kubika kamena, što je količina za koju je potrebno 62.000 kamiona da bi se prevezla.

- Sigurno je da ćemo kad se auto-put pusti u saobraćaj još analizirati sve što je rađeno, kako se neke greške ne bi ponavljale na budućim projektima - dodala je ona.

Šef “Projekta jug” u “Koridorima Srbije” Leonid Vuković rekao je da su najveći izazov u izgradnji auto-puta kroz Grdeličku klisuru bila klizišta, posebno na kosinama 3 i 5, koja su išla i do 45 metara ispod površine terena.

- Svi učesnici u projektu saglasni su da su sve konstrukcije apsolutno bezbedne i da je auto-put bezbedan za odvijanje saobraćaja. Narednih meseci radiće se dodatna stabilizacija kosina i klizišta, koja neće uticati na saobraćaj, ali je značajna za dugoročnu stabilnost ovih objekata - rekao je Vuković.

On je dodao da je za svakog inženjera čast biti deo jednog tako velikog projekta i da predstavlja veliko iskustvo koje će koristiti i na budućim projektima.

Direktorka regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre rekla je da od 1977. godine EIB finansira izgradnju auto-puteva kroz Srbiju, od auto-puta Bratstvo i jedinstvo, do obilaznice oko Beograda i južnog kraka Koridora 10.

- Pre nego što je doneta odluka da se odobri kredit 2009. godine, rađene su i ekonomske i tehničke procene i došli smo do zaključka da od putarine dve trećine investicije može da se isplati u roku od 30-35 godina i pokriju troškovi održavanja, što je sasvim prihvatljivo za ovakav projekat. Ekonomske koristi su mnogo veće zbog razvoja tog dela Srbije, bezbednosti saobraćaja, bržeg transporta, jer je Koridor 10 najbrži put kojim se spajaju centralna i južna Evropa - rekla je Negre, saopštilo je Ministarstvo građevine.