Oko 19.20, 24. marta, te 1999.godine, prvi avioni poleteli iz baze NATO u italijanskom Avijanu i građani Jugoslavije mogli su čuti neobičan zvuk. Nalik na zavijanje ranjene životinje, sa sobom je širio miris straha i gareži u vazduhu. Sirene za vazdušnu opasnost značile su da je otpočelo NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Pre tačno 20 godina počeo je rat!

Ove akcije protiv čovečnosti, a koja se dogodila bez dozvole Saveta bezbednosti UN, ne sećaju se samo oni koji tada još nisu bili rođeni. Preplašeni narod se krio u podrumima, pevao na mostovima i trgovima, stavljao sebi metu na čelo, oplakivao mrtve i, nošen nesalomivim duhom predaka, do poslednjeg verovao u pobedu.

OVAKO JE SVE POČELO

Sve je počelo 23. marta, kada je Havijer Solana izdao naređenje o početku napada na SRJ. Istog dana tadašnji premijer Jugoslavije Momir Bulatović proglasio je neposrednu opasnost od ratnog stanja, a već sledećeg su oko 19.20 prvi avioni poleteli iz baze NATO u italijanskom Avijanu. U 19.45 začule su se prve detonacije u Prištini, a već u 20.20 prve bombe pale su na Beograd. Vlada Crne Gore odbila je da prihvati ratno stanje koje je Srbija proglasila, ali su projektili pogodili Danilovgrad istog dana i sa sobom odneli i prvu žrtvu. Te večeri kada su zemljom zavijale sirene i odjekivale bombe, sve televizije su momentalno prekinule emitovanje redovnog programa i prešle na vanrednu šemu, dok su novine užurbano bacale već spremljene brojeve i pravile nova izdanja.

Najznačajnije je bilo uključivanje u gradski štab Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje, odakle se građanima tada prvi put obratio Avram Izrael, koji će u preostalih 78 dana postati jedan od simbola prestonice: „Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd!“

NISU ŠTEDELI NI CIVILE

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO. U noći između 24. i 25. marta počela je serija napada na području Batajnice, zatim je odjeknula jedna eksplozija u regionu Ralje i tri jake detonacije oko Avale. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici. Iako su prvo gađani samo vojni, ubrzo se prešlo i na privredne, ali i na civilne ciljeve.

Građani su tokom NATO agresije brojnim koncertima, manifestacijama i mirovnim šetnjama branili mostove i u svet slali sliku nepokorene Srbije. Ovaj znak nosili su na transparentima i bedževima