I to što je Boško umislio da je Džo bagerista. I Vuk Jeremić u vijetnamci, poput greškom regrutovanog štrebera, koji svoj strah kompenzuje dranjem na ljute vijetkongovce. I Đilas, smoren, gladan, smrznut, koji ne zna šta tačno tu radi, kad već ima dovoljno za pristojnu večeru i toplu kafanu. I Lutovac, sa autoritetom zlatne ribice. I Anasonovićka, za koju je revolucija - selfi. I svi oni putujući glumci, kafanski režiseri, pisci bez inspiracije, dežurni nezadovoljnici, vikend pobunjenici, agitprop novinari, koji su bili ubeđeni da je protest građanski, a ne Boškov, i koji su, ispred Predsedništva, krajnje ubeđeno, vikali - Gotov je. Ko, tačno? Vučić? Ma, naravno.

Što bi rekao vijetnamski veteran Jeremić, Klod Bukovski (glavni junak "Kose") srpske politike, koji je u nju zalutao, baš kada je krenuo u rat - do Uskrsa ga rušimo. I opet moram da pitam: Ko? Vi? Kako, tačno, kada ste, do sada, sve naopačke uradili, nakaradno, pogrešno, od toga da ste uopšte krenuli u politiku, pa do ovog vodvilja, sa pevanjem i testerisanjem, koji ste napravili u poslednjih nekoliko dana. A on, za to vreme, igrao šah. I čak nije hteo ni da vas lema. Pošto ga uzbuđujete baš koliko i baba koja izvodi striptiz, a ti popio još i šaku bensedina. Ne bi me čudilo ni da je zaspao. Tokom predstave. A da sve bude još smešnije, ponovo vas je pobedio. Pokazao kolika ste vi bruka i za oktobar od pre 19 godina, i za svaku ideju o ozbiljnoj alternativi.

Uđete u RTS, izađete iz RTS. Opkolite Predsedništvo, razopkolite Predsedništvo. Dođete pred policiju, odete od policije. Postavite ultimatum, pa ga zamolite da ipak on to reši i abolira pohapšene. Što je neko rekao, vi ste, sa tim "uđem, izađem i gotovo", definicija, ne politike, nego lošeg seksa. A on jeste pobednik. Između ostalog i zato što ste sve loše postavili. Pa sada izgledate kao nesrećnik koji je odlučio da izazove profesionalnog boksera, punog ožiljaka, sa trista borbi iza sebe. A kada ovaj počne, ne da mlati, nego samo da ga gleda, iz svog ćoška, "junak" krene da kuka - ej, što me biješ?!

Eto, to se desilo. Tek vas je pogledao, ni ruke u gard nije podigao. Makron bi platio za tu veštinu. I Rama, i gomila drugih, zaključno sa Tadićem (gde je taj opet nestao?), koji dižu (dizali su), policiju i njene pendreke čim neko krene da se buni. I nema tu ničeg čudnog. Ozbiljan političar, sa ozbiljnim radnim stažom u politici, sa ožiljcima, spreman da se menja, uči, da ustane posle udarca (osnovna lekcija Rokija Balboe), suočio se sa gomilom umišljenih prestolonaslednika, ophrvanih kompleksom inferiornosti (onaj kompleks koji tera na ekstremno ponašanje, ne bi li dokazao da si u pravu), koji su ubeđeni da je nepravda što je on glavni, a ne oni, te ga hejtuju, i sve doživljavaju lično.

Rezultat je tu poznat. On pobeđuje, oni gube. I, kao što rekoh, sve to bi bilo smešno za gledati, da nije te činjenice, otužne, da Bukovski i umišljeni bagerista, i Đilas i svi ostali, nisu zauzeli prostor na kojem je trebalo da, zbog Srbije, postoji ozbiljna politika. Bez testere, sa programom. Politika zbog koje bi i Vučić prekinuo partiju šaha. Pošto je, verujem, i njemu ovo dosadilo. Da ih pogleda, a oni beže. I da tako lako pobeđuje. Dajte mu, molim vas, nekog novog. A ti, sudija, sviraj kraj, 'leba ti...