Konačnu presudu Karadžiću, koga je tužilaštvo u Hagu teretilo po 11 tačaka optužnice - dve tačke za genocid, po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995., saopštio je predsedavajući Žalbenog veća MMKS-a sudija Van Jonsen.

Uz predsedavajućeg Žalbenog veća, danskog sudiju Jonsena, sastav tog veća činile su sudije - Vilijam Sekule iz Tanzanije, Hose Solasa iz Španije, Grasijela Santana iz Urugvaja i Ivo Rosa iz Portugala.

Sudija Jonsen trenutno obavlja funkciju sudije MMKS-a i jedan je od troje dežurnih sudija u ogranku MMKS-a u Aruši, a obavljao je i dužnost predsednika i predsedavajućeg sudije Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda UN-a za Ruandu (MKSR).

U aprilu 2013. je reizabran za predsednika MKSR-a i tu je funkciju obavljao sve do zatvaranja tog suda 31. decembra 2015. Za sudiju MMKS-a, institucije koja je naslednik MKSR-a i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY), izabran je u decembru 2011. Između ostalog, obavljao je i funkciju međunarodnog sudije u Misiji UN-a na Kosovu (UNMIK) od 2001. do 2002. godine.

Član Veća, sudija Sekule je za sudiju MMKS-a izabran 20. decembra 2011. U martu 2013. postao je sudija Žalbenog veća Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY) kao žalbeni sudija u Hagu, što je dužnost koju je obavljao do 30. aprila 2015. godine.

Pre nego što je postao sudija Žalbenog veća MMKS-a, sudija Sekule je obavljao dužnost sudije MKSR-a od maja 1995. do marta 2013. u Aruši, Tanzanija, uključujući i funkciju predsedavajućeg Pretresnog veća II tog suda od juna 1995. do juna 1999. i ponovno od juna 2001. do marta 2013. godine.

Član Veća, sudija Solasa je za sudiju MMKS-a imenovan u decembru 2011, a uz brojne funkcije u sklopu španskog pravosuđa, stekao je diplomu Instituta za ljudska prava u Strazburu. U svojstvu međunarodnog stručnjaka učestvovovao je u brojnim programima saradnje.

Bio je sudija izvestilac u predmetu 'Scilingo' (2005) u vezi sa zločinima protiv čovečnosti počinjenim za vreme diktature u Argentini, a od 2005. do 2007. godine bio je izabran za međunarodnog sudiju Žalbenog odsjeka Veća za ratne zločine Suda BiH. Uz ostalo, bio je član Žalbenog veća u predmetima za ratne zločine protiv Nikole Kovačevića, Radovana Stankovića i Bobana Šimšića.

Članica Veća, sudija Santana u pravosuđu radi od jula 1992. godine, a funkciju sudije obavlja od 1994. godine, raspoređena u različitim sudovima na raznim lokacijama u Urugvaju.

Od 2009. je angažovana u Krivičnom sudu u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja, specijalizovanom za organizovani kriminal. U junu 2012. unapređena je u Apelacioni sud 4. okruga (nadležan za građanske parnice), a u martu 2016, prešla je u Apelacioni krivični sud 1. okruga (pozicija koju trenutno zauzima). Predavač je privatnog međunarodnog prava, a trenutno vodi i različite oblike obuke za sudije u vezi s krivičnim proceduralnim pravom.

Član Žalbenog veća MMKS-a Rosa je na poziciji sudije od 1993. godine, a trenutno je i voditelj i koordinator obuke, te mentor, angažovan u Portugalskom centru za pravosudne studije od 2006 godine.

Između ostalog, poseduje značajno iskustvo u krivičnom pravu i krivičnim postupcima i istragama na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Takođe, bio je sudija-mentor za sudije iz zemalja u razvoju, s iskustvom u azijskim i afričkim državama, konkretno Istočnom Timoru i Gvineji Bisao. Učestvovao je u programu UN-a za osnaživanje pravosudnog sistema, te u projektu koji je finansirala EU, a u vezi s jačanjem vladavine prava. U Istočnom Timoru obavljao je funkciju privremenog predsednika Apelacionog suda.

Sudija Rosa je u Žalbeno veće MMKS-a imenovan u septembru 2018. godine, umesto dotadašnjeg predsedavajućeg Teodora Merona, čije je izuzeće zatražila odbrana, jer je Meron na prethodnim suđenjima donosio određene zaključke koji se tiču Karadžića.