Otišla je odmah nakon što je Milošević izručen Hagu. Od tada živi u Crnoj Gori i priznaje da je razočarena odnosom Srbije prema njenoj porodici i da zato više nikad neće doći u Beograd.

Ni za ovdašnje medije nije govorila. Ipak je sada napravila presedan i posle 18 gpodina odlučila da progovori o vremenu vlasti bračnog para Milošević – Marković, smrti svog oca, navodnom bogatstvu...

Govoreći o životu u Crnoj Gori rekla je da joj je žao što se uopšte rodila u Beogradu 1965. godine i što je tamo provela svojih prvih 36 godina.

- Stalno maštam o tome kako bi bilo divno da tatini roditelji nikada nisu otišli odavde i da je tata bio na moru te godine kad je upoznao mamu, a da je mama došla na letovanje i da su se oni zaljubili i da je mama ostala ovde sa tatom. Isto bismo se rodili Marko i ja i svi bismo bili srećni i zajedno - rekla je Marija Milošević i dodala da ostaje pri tome da više neće doći u Srbiju.

Na pitanje, da se i dalje se govori o tome da se njena porodica enormno obogatila devedesetih i šta je istina?, Marija kaže:

- Ti što to govore bi se verovatno obogatili da su bili na našem mestu zato što projektuju sebe i pretpostavljaju da i mi radimo ono što bi oni uradili. U psihologiji se to zove projekcija, a narodna mudrost jednostavno kaže: Lopov za svakog misli da je lopov.

Ćerka Slobodana Miloševića kaže da njen otac uopšte nije uhapšen zbog Haga.

- Navodno je uhapšen zato što je novac od carine dao tekstilnim i metalskim radnicima, prema optužbama protiv tadašnjeg upravnika carine Mihalja Kertesa. A tata je dobio garancije od Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića i Milana Milutinovića da neće biti izručen nijednom stranom sudu. To je tako bilo. A onda je negde u junu 2001. dobio optužnicu haškog suda koju nikad nije uzeo. Ostala je da visi tamo u beogradskom zatvoru kad su ga tog popodneva na srpski verski praznik Srbi kidnapovali i neustavno izručili haškom sudu - rekla je Marija.

Na pitanje, kada se poslednji put čula sa svojim ocem, ona je u petak uveče 10. marta i da joj je rekao: "Sutra ću ti se javiti ranije jer je subota", ali da se nije javio.

Marija sumnja u zvanične podatke o uzroku smrti, kao i da je sve u vezi sa tim sumnjivo.

-  Počev od toga da njegov tanjir nije smeo da se pomeša sa ostalima iako je u svim tanjirima bila ista hrana pa do toga da te večeri nisu radile kamere. Profesor Vukašin Andrić, koji je bio na čelu međunarodnog konzilijuma sastavljenog od lekara iz Srbije, Rusije i Francuske, napisao je knjigu "Anatomija sudskog ubistva" i u njoj tvrdi da je tata otrovan droperidolom. To je lek koji je anestetik i koji može izazvati ozbiljan rizik od tahikardije i smrti. Droperidol se može davati intravenozno, ali kako dolazi u ampulama, može se sipati u hranu. Vrlo brzo prodire kroz telo. Tome možemo dodati i neobjašnjivo dugo odlaganje dolaska mrtvozornika (šest sati čekanja) i još četiri sata do prebacivanja na mesto gde će sledećeg dana biti obavljena autopsija. Svaka razumna osoba bi se zapitala da li je ovakvo kašnjenje unapred smišljeno kako bi se inkriminisane supstance degradirale i nestale iz tela. A da je droperidol bio prisutan potvrđeno je tokom kasnijih toksikoloških analiza - priča Marija.

Prema njenim rečima ona nije bila da njen otac Slobodan Milošević, bude sahranjen u dvorištu kuće u Požarevcu, kao i da niko od njih, ni živ ni mrtav, ne treba da bude u Srbiji.

- Ima latinska poslovica koja kaže: "Nezahvalna domovino – ne zaslužuješ ni kosti moje".

Na pitanje "Gde je Milošević pogrešio"?, Marija kaže da je pogrešio što je uopšte bio predsednik Srbije.

- Biti predsednik Srbije je posao iz pakla. Koji procenat ljudi koji je vodio Srbiju je doživeo duboku starost ili koji procenat uopšte umre prirodnim smrću?

Marija napominje i da njen pokojni otac Slobodan Milošević nema pravih političkih naslednika.