Trifunović ne prestaje da napada žene, nazivajući ih najpogrdnijim imenima, uz najgore pretnje.Najnoviji napad usledio je kada je Trifunović novinarku Srpskog Telegrafa Ivanu Žigić nazvao ku*vom i ološem. Zbog prostačkog ponašanja reagovali su brojni političari koji su osudili uvrede, a Trifunovićevim izjavama zgrožena je i celokupna javnost.

Dušica Jakovljević je istakla da bi svaka javna ličnost morala da vodi računa o svojoj aktivnosti na društvenim mrežama.

- Neke javne ličnosti su izgubile meru kada je o tome reč. I to ne samo javne, već je došlo do totalnog rasula kada je iznošenje sopstvenog stava u pitanju - istakla je Jakovljević.

Ona je naglasila da bi pre svega svako, pa i sam Sergej Trifunović, morao da povede računa o tome da ne naziva žene pogrdnim imenima.

- Žene su uvek bile lakša meta za razračunavanje i za kritike od bilo kog muškarca koji se bavi javnim poslom. Muškarci mogu da imaju više kilograma, da imaju ovakvu ili onakvu kosu, a žene su uvek izložene kritici. Da li se nekome dopada kako su se obukle, da li su se ugojile, da li su mnogo mršave, jer ni tada nisu po ukusu, svako je uvek tu da osudi nas žene iz javnog života, posebno novinarke, na bilo koji način - rekla je Jakovljević.

Dušica smatra da Sergej, čije ime ipak u umetničkom svetu ima neku vrednost,  objavljujući takve komentare i uvrede na društvenim mrežama, podržava ono što je veliki problem u poslednje vreme, a to je, kako kaže, nasilje prema ženama.

- To je gorući problem i svakodnevno je tema u svetu i ma koliko da žene treba da budu zaštićene, one su zapravo, na udaru svakoga i najlakše je sa njima se obračunati. Samim tim, što se javno, žene nazivaju tim pogrdnim imenima, samo se daje snaga svima koji svoju ženu mogu da udare zbog svakodnevih stvari - rekla je Jakovljević, i dodala:

- Mislim da društvene mreže danas služe da se iznese stav, ali javne ličnosti treba da imaju odgovornost za to što pišu. Meni svako može na profilu ispod fotografije da ostavi komentar o frizuri ili kako sam vodila emisiju, ali mislim da je granica u kojoj neko treba da ima hrabrosti da mi se obrati, meni ili nekoj mojoj koleginici, pomerena, kao i da se ta granica pomera u negativnom smislu svaki put kada dođe do ovakvih stvari.