- Danas smo usvojili završni račun 34. Beogradskog džez festivala i podneli izveštaj Skupštini Grada Beograda, koja je naš osnivač. Ukupni prihodi festivala iznosili su 23.310.496 dinara, a rashodi 19.467.556 dinara, što znači da smo ostvarili dobit od 3.842.939 dinara - precizirao je Vesić, navedeno je u saopštenju Gradske uprave.

Ovo je, kaže, treća godina kako Beogradski džez festival ostvaruje dobit koja će, kao i ranijih godina kada su od tog novca kupovani instrumenti za džez sekcije muzičkih škola i stolice za veliku salu Doma omladine, biti uložena u dalji razvoj domaćeg džeza.

Vesić je rekao da će ove godine biti održan jubilarni, 35. Beogradski džez festival koji će imati veći budžet.

Istakao je da je prošlogodišnji Beogradski džez festival, prema oceni kritičara, bio najbolji od kada je obnovljen 2005. godine, kao i da je svake godine veći budžet i bolji kvalitet, uz podsećanje da je 2012. godine budžet festivala bio oko pet miliona dinara.

- Skupština Grada Beograda od 2014. godine ulaže u džez festival i veoma smo ponosni na ovu manifestaciju koja je postala tradicionalna u našem gradu - rekao je Vesić.

Podsetio je da su na prošlogodišnjem Beogradskom džez festivalu u glavnom i pratećem programu učestvovala 124 izvođača iz 22 zemlje, u okviru 25 sastava.

- O festivalu je izveštavalo 25 novinara iz 16 zemalja. Organizaciju džez festivala, osim Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja i donatora, podržalo je 15 ambasada i 13 kulturnih centara različitih zemalja - istakao je Vesić.

- Vodimo računa da cenama ulaznica omogućimo ljubiteljima džeza da prate festival. Zato su cene ulaznica popularne i ponosni smo što svake godine imamo sve više gledalaca. Funkcija našeg džez festivala je i obrazovna i zato smo veoma srećni što na našim koncertima ima mnogo mladih ljudi - rekao je Vesić.

On je dodao da su mu američki novinari koji su izveštavali sa tog festivala, a koji obilaze skoro sve relevantne evropske džez festivale, rekli da nigde kao u Beogradu nisu videli na džez koncertima toliko mladih ljudi.

- Naš džez festival je važan da se pruži prilika domaćim džez snagama, pa smo tako publici ponudili tri stilski različita domaća džez programa koje su izveli saksofonista Uglješa Novaković, basista Uroš Spasojević i vokalistkinja Irina Karamarković - rekao je Vesić.

Naveo je da je najveći utisak na strane izveštače ostavila Irina Karamarković koja je izvela pesme sa svog projekta "Pesme sa Kosova" i dodao da je američki džez žurnal ("Jazz Journal") napisao da je njena iskrenost i intenzivni džez tretman divnih kosovskih narodnih pesama bio podsticajan i pokretan.

- Nastavićemo da pružamo šansu domaćim džez muzičarima - istakao je Vesić.

Kako je naglasio, jubilarni 35. Beogradski džez festival će imati veći budžet, kako bi program bio kvalitetniji od svih dosadašnjih.

Jubilarni džez festival je obaveza svih nas koji učestvujemo u organizaciji da, kako po kvalitetu programa tako i po broju učesnika i posetilaca, bude najbolji do sada. To dugujemo Beogradu, gradu sa džez tradicijom u kome je džez počeo da se sluša dvadesetih godina prošlog veka, samo godinu dana posle Pariza", zaključio je Vesić.