Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić ocenio je u intervjuu za naš portal da je kosovsko pitanje suviše kompleksno da bi mogli da očekujemo da bude rešeno u toku 2019. godine.
Da li ste zadovoljni rezultatima Ministarstva u prethodnoj godini?
Uvek može i mora da bude bolje, ali zadovoljni smo pre svega sa rekordnom turističkom godinom. Ostvarili smo ciljeve iz Strategije i to godinu dana ranije. Mi smo u strategiji planirali da imamo 2020. godine 9,6 miliona noćenja, a 2018. će biti 9,5 miliona noćenja, imaćemo oko 3,4 miliona turista. Prvi put nam se izjednačio broj domaćih i stranih turista. Imamo dvocifreni rast broja inostranih turista i među pet zemalja samo u Evropi koje iz godine u godinu beleže konstantan dvocifreni rast broja turista, i ono što je najvažnije devizni priliv koji će biti veći od 1,3 milijarde evra.
U 2018. bilo je veliko interesovanje za turističke vaučere. Da li se ta akcija nastavlja i u ovoj godini?
Od 1. januara građani će moći da se prijave za novi krug turističkih vaučera. Kada bi ministarstvo imalo više sredstava u budžetu, a obzirom na zainteresovanost građana, bilo bi od 130.000 do 150.000 vaučera. U 2018. je odobreno oko 100.000 vaučera.
Očekujete li da Priština ukine takse za srpske proizvode i da se u 2019. reši kosovsko pitanje?
Kosovsko pitanje je suviše kompleksno da bi mogli da očekujemo da bude rešeno u 2019. godini posebno što nas u maju očekuju izbori za evrospki parlament. Imamo briselsku administraciju koja je u odlazećem statusu i ne verujem da se može očekivati tu neki ozbiljniji angažman. Sa druge strane pozicije su suviše udaljenje da bi mogli da govorimo nekom približavanju.
Što se taksi koje je Priština uvela tiče, lopta nije u našem dvorištu, mi tu ne možemo ništa više da uradimo osim konstantnog pritiska koji vršimo, jer je lopta u dvorištu Vašingtona i EU, i uopšte međunarodne zajednice koja mora reagovati.
Da bi nastavili dijalog neophodno je da se stanje vrati na period pre 6. novembra kada su prve takse od 10 odsto uvedene. Taksama od 100 odsto, koje su uvedene 21. novembra praktično je zaustavljena trgovina između centralne Srbije i Kosova i Metohije.
Foto: Tanjug
Kakve su posledice uvođenja ovih taksi?
Prva posledica jeste smanjen plasman roba iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju. Za mesec dana od 21. novembra do 20. decembra plasman robe je bio 34,6 miliona dinara manji nego u istom periodu prošle godine. To je merljiva posledica.
Druga posledica se odnosi na otežano snabdevanje kada govorimo o stanovništvu na Kosovovu i Metohiji. Naša obaveza jeste da tim ljudima obezbedimo robu i proizvode, sve što su do sada imali i to će biti konstantna borba. Na sreću većih nestašica nije bilo, ali ako ove mere potraju postoji opasnost da se to desi.
Treća posledica tiče se privrednika na samom Kosovu i Metohiji. Imamo konkretan primer vezan za prodaju naše pšenice, koja je stala uvođenjem taksi. Cena je skočila za 10 do 15 evra po toni. Ako uzmete 1000 tona te pšenice to znači da ste platili 10 do 15.000 evra više nego što bi platili srpsku pšenicu, da ne govorimo o kvalitetu...
Od ovoga trpe svi ekonomsku štetu, da ne govorimo o političkoj šteti koja je napravljena, jer smo varaćeni tri koraka unazad. Stanje jeste bilo komplikovano, ali nije bilo ovako teško kao što je sada.
U medijima se spekulisalo da se povlačite sa funkcije ministra. Da li su ti navodi tačni?
Neću se naći u sledećoj vladi bilo da dođe do rekonstrukcije ili izbora, ali se ne povlačim se iz politike, želim da se bavim njom, da jačam stranku, možda jednog dana i da se vratim, ali to je uobičajena politička aktivnost. Stalno me optužuju svi živi kako sam u svakoj vladi, evo dobro neću da budem u vladi, da vam bar to olakšam, ali ću se jednog dana vratiti
