Predstavljajući nacrt izveštaja o Srbiji pred Spoljnopolitičkim odborom EP, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister je rekao da je Srbija od 35 poglavlja već otvorila šest, a da je jedno i privremeno zatvoreno.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je napravila pozitivne pomake u okviru ekonomskih reformi u zemlji, rešavanja posledica migracione krize, kao i u promiciji regionalne saradnje i pomirenja na zapadnom Balkanu.

- U 2017. godini Srbija mora da stavi fokus na jačanje vladine prava, jer korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj zemlje. Istovremeno, nedostaci u polju slobode medija i izražavanja moraju da se rešavaju kao prioritetna pitanja - izjavio je Meklaister pred poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu.

U diskusiji koja je usledila, članovi Odbora gotovo su se jednoglasno složili da je Mekalisterov izveštaj o Srbiji "pozitivan, izbalansiran, da ima objektivan i podsticajan ton" kada je reč o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU.

Predsednik parlamentarnog Odbora za saradnju sa Srbijom Eduard Kukan pozdravio je napredak Srbije u godini za nama i izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti i u 2017. godini. Njegov stav o neprihvatljivosti hrvatskih blokada na evrointegracionom putu Srbije podržala je i Tanja Fajon, kao slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Ivo Vajgl.

- Svedoci smo atmosfere koja se stvara, a koja podseća na kritične periode naše istorije. Tu su nepotrebni sukobi Srbije i Hrvatske, kao i blokade koje su usledile zbog toga. Hrvatski političari su rekli da neće ponavljati greške koje su slovenčki političari učinili kada je Hrvatska bila na putu ka članstvu u EU. Oni sada rade nešto mnogo gore - smatra Vajgl.

Istovremeno članovi Odbora za spolju politiku Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca ocenili su da Srbija mora više da uradi na polju zaštite manjinskih prava, ali i kada je u pitanju istraga oko nestalih osoba tokom 1990-ih. Oni su ponovo zatražili ukidanje zakona o regionalnoj jurisdikciji Srbije za ratne zločine kao i punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu i distranciranje Srbije od Rusije.

Evropski poslanici imaju rok da do 18. januara podenesu svoje amandmane na nacrt izveštaja o Srbiji. Tokom februara amandmani će biti usaglašavani kako bi se o konačnom tekstu Rezolucije o Srbiji glasalo u martu na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.

S. P.