Najveću štetu zbog povećanja carina za 100 odsto za robu koja se plasira na tržište Kosova pretrpeće mala i srednja preduzeća, kaže ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i dodaje da je za sada teško proceniti koliko bi Srbija mogla da izgubi.
- Mislim da je ogromna šteta već sada napravljena, ali teško je govoriti o iznosima jer sve zavisi od toga koliko će ove besmislene mere trajati. Procene bi trenutno bile odokativne, teško je govoriti o preciznim iznosima - kaže Ljajić.
On podseća da je do sada na tržište Kosova godišnje plasirana roba u vrednosti od 440 miliona evra.
- Ako se računa da dobit preduzeća može da bude oko deset odsto, to je 44 miliona dobiti za srpska preduzeća. Međutim, šteta ne može samo da se meri kroz iznos novca ili obim trgovine, dugoročna šteta moze da bude ogromna - navodi Ljajić.
On ističe da će najviše trpeti mala i srednja preduzeća koja su trgovala sa Kosovom, navodeći da je 2.662 firmi prodavalo svoju robu i ostvarilavalo neki vid trgovine.
Od toga je 20 najvećih prodavaca robe ukupno prodavalo robu u vrednosti od 201 milion evra, a sva ostala preduzeća, više od 2.640, ostvarivalo je preostalih 200 miliona evra.
- Veliki će se snaći i pronaći alternativna tržišta sasvim sigurno, ali mali trgovci i mali proizvođači će trpeti najveću štetu od ovih blokada - kaže Ljajić.
On navodi da takse od sto odsto unapred eleminišu i pomisao da neko može da bude konkurentan, te da se trgovina praktično obustavlja zbog uslovljavanja da na fakturama i deklaracijama bude istaknut naziv "republika Kosovo", što do sada nije bio slučaj.
- Do sada je roba manje-više išla sa deklaracijama na kojima je pisalo 'uzovnik za Kosovo', 'distributer za Kosovo' i to nikome nije smetalo, što govori o političkom aspektu čitave priče - kaže Ljajić.
Dodaje da dugoročne posledice na trgovinu između centralne Srbije i Kosova može ostaviti i besomučna kampanja u medijima, na društvenim mrežama i u praksi - spaljivanjem proizvoda iz Srbije.
On ističe da je u ovoj situaciji imperativ pomoći Srbima na KiM te dodaje da veruje da Srbija može da nađe mehanizme da roba ide na Kosovo.
- Mi to moramo da učinimo, pre svega kad govorimo i o snadbevanju medicinskih ustanova, bolnica i zdravstvenih centara na Kosovu - istakao je Ljajić.
On kaže da će Beograd nastaviti da vrši pritisak na zvanične međunarodne institucije, pre svega Brisel, jer je, navodi, lopta u njihovom dvorištu, više nego u prištinskom.
- Priština je dokazala merama i blokadama da im nije do normalizcije odnosa ni trgovinske saradnje sa Srbijom, ali zato institucije u Briselu moraju da reaguju da se ove mere što pre ukinu i da možemo da govorim i o drugim nerešenim pitanjima sa Kosovom - zaključio je Ljajić.