Može li se "klinički mrtav" dijalog Beograda i Prištine "oživeti" nakon što je Priština povećala takse na proizvode iz centralne Srbije za sto odsto, pitanje je na koje analitičari daju različite komentare, ali se slažu da alternativa prestanku razgovora "nije obećavajuća", kao i da bi u dijalog Beograda i Prištine trebalo uključiti Rusiju i SAD.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra da će nastavak dijalog između Beograda i Prištine biti moguć jedino ukoliko se restriktivne mere Prištine povuku.
Foto: Media Centar Beograd
A na pitanje da li je vreme da se promeni format i u dijalog uključe velike sile, za Stefana Surlića iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana odgovor je - da.
- Evropska unija bi trebalo da redefiniše okvir i da razmisli o uključivanju ostalih globalnih aktera, i SAD i Rusije, jer je očigledno da normalizacija odnosa, pre svega znači definisanje finalnog statusa Kosova - rekao je Surlić.
Kako kaže, Beorad i Priština bi trebalo da jasno iznesu šta je njihov predlog finalnog sporazuma koji bi doveo do trajne normalizacije odnosa i koji bi omogućio pomirenje srpskog i albanskog naroda.
Na pitanje da li bi uključivanje "velikih sila" za nekog od učesnika moglo da bude sporno, Surlić objašnjava da je ključan interes Prištine članstvo u međunarodnim organizacijama, a samo posvećenost članica EU tom učlanjenju nije dovoljna, pa prema tome, ukoliko se govori o postizanju finalnog sporazuma, potrebno je da se uključe globalni akteri, jer će, kako kaže, oni biti garant tog sporazuma.
Oni će, takođe, biti garant da će se na međunarodnoj areni poštovati ono što su dogovorili Beograd i Priština.
- Upravo ovo što se desilo sa Interpolom i ovo što se danas dešava oko uvođenja taksi govori da Beograd i Priština nisu sve teme obradile u Briselu i da EU nema kapacitete da zadovolji sve zahteve obe strane, tako da je širi globalni kontekst potreban u postizanju tog finalnog sporazuma i garantovanja konačnog statusa - rekao je Surlić.
Upozorava da alternativa pregovorima nije status kvo već nastavak konfliktnih i ekscesnih situacija, tako da pregovori, kako kaže, nužno moraju da se nastave i dodaje da je važno da se dođe do sporazuma, i to trajnog sporazuma između dve strane.
- Ove situacije pokazuju da je potrebno redefinisati okvir tih pregovora, da Evropska unija, pre svega, kao medijator preuzme ključnu ulogu da Beograd i Priština sednu i definišu koja su to sve sporna pitanja koja se moraju rešiti, a pre svega statusna pitanja - naveo je Surlić.
Foto: Tanjug AP
Đukanović smatra da će nastavak dijalog između Beograda i Prištine biti moguć jedino ukoliko se restriktivne mere Prištine povuku.
- Dijalog u svakom slučaju treba da bude oživljen, jer bićemo svedoci bezbroj ovakvih ili sličnih situacija ukoliko dijaloga i njegovog uspešnog završetka u narednom periodu ne bude - kaže Đukanović.
Smatra da EU, pored izjava šefice evropske diplomatije Federike Mogerini i komesara za susedsku politiku i proširenje Johanesa Hana, mora jasnije i nedvosmislenije da utiče na prištinsku stranu da povuče mere koje u širem kontekstu ugrožavaju i bezbednost Zapadnog Balkana.
Đukanović kaže da EU može da utiče na Prištinu i da je veoma značajno što Srbija pokazuje želju da se što pre nastavi dijalog, ali po ukidanju nerazumnih ekonomskih mera.
Zaključio je da EU mora da izvrši pritisak na vladu u Prištini da dođe do povlačenja mera, a ukoliko do toga ne dođe, ocenjuje da je nerealno očekivati bilo kakav nastavak dijaloga.
- Dijalog će biti moguć jedino ukoliko se ovakve restriktivne mere što pre povuku - ponavlja Đukanović.
