Slučaj sa nezakonitim doktoratom Slobodana Beljanskog dobio je svoj sudski epilog. 4. oktobra 2018. godine doneta je presuda kojom je tužba protiv rešenja Pravnog fakulteta u Novom Sadu o poništavanju doktorata Slobodana Beljanskog odbijena. Time je ovaj predmet pravnosnažno završen.

U presudi se navodi da je Pravni fakultet "osnovano oglasio ništavom odluku Komisije za javnu odbranu doktorske disertacije" Slobodana Beljanskog iz 2001. godine.

Citirajući zakon, Upravni sud ističe da se "odluka može oglasiti ništavom u svako doba", bez obzira na rezultat ranijeg postupka koji je vođen još 2002. godine kada je obelodanjena nezakonitost doktorata Beljanskog.

Sud u presudi odbija sve navode tužioca i izričito navodi da je Pravni fakultet "na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio propise na koje se pozvao, a za svoji odluku dao je dovoljne i na zakonu zasnovane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud."

Upravni sud je presudio da je Beljanski, koji nikada nije stekao zvanje magistra nauka, mogućnost da stekne doktorat imao do 10.06.1992. godine. Svi kasniji zakoni, pa i zakon koji je bio na snazi na dan 15.03.2001. godine kada je doneta odluka (o odbrani "disertacije") takvu mogućnost nisu poznavali, već si propisivali i propisuju da doktorsku disertaciju može da prijavi samo lice koje je prethodno steklo zvanje magistra nauka…

Slobodan Beljanski je marta 2001. godine odbranio doktorsku disertaciju koju nije nikada prijavio, a nije ni ispunjavao uslove da doktorira. Ova očigledna nezakonitost je dovela do poništavanja njegovog doktorata.

Slobodan Beljanski je prijavio doktorat 1987. godine prema tadašnjem pokrajinskom Zakonu koji je dozvoljavao da i lice koje nije magistar nauka može direktno da prijavi doktorat (Beljanski nije magistar). Izrada doktorata mu je odobrena 10. juna 1987. godine.

Zakonski rok za odbranu doktorata iznosi 5 godina od odobrenja i on je istekao 10. juna 1992. godine.

Četiri dana pred istek roka, Beljanski je povukao svoj "doktorat", dopisom u kojem je naveo da definitivno ne želi da brani "doktorsku disertaciju" i tražio da mu se vrate svi predati primerci, a to je i učinjeno.

Međutim, marta 2001. godine, u vreme kriznih štabova, Beljanskom je bez ikakvog pravnog osnova odobrena odbrana "doktorske disertacije" (koju je povukao 1992. godine, a nikada je nije ponovo prijavio, niti bi mogao da je prijavi)?!

To znači da je Beljanski, poznati advokat, morao da bude svestan da čini grubu nezakonitost. 2002. godine je u javnosti obelodanjena nezakonitost doktorata Slobodana Beljanskog.

O tome su pisali mnogi mediji i Beljanski je tada podneo ostavku na mesto člana Saveta za borbu protiv korupcije, a ponudio je i ostavku na mesto predsednika Advokatske komore Vojvodine.

U tada davanim izjavama Beljanski je isticao da on nikada nije tražio taj doktorat, da njemu ta titula ništa ne znači.

U "Politici" od 23. maja 2002. godine je pisalo: "Na novinarsko pitanje zar je moguće da su on i oni koji su mu omogućili da doktorira u ovom slučaju prevideli toliko očigledne i brojne povrede zakona, za "Politiku" kaže:

- Ja nisam nikoga terao da radi mimo zakona i propisa. Pretpostavljam da su oni znali šta rade, jer tamo postoji Nastavno-naučno veće koje mi je odobrilo da doktoriram.

Zamislite iskusnog advokata koji ne zna šta je zakonito, pretpostavlja da su znali šta rade, ali on nikoga nije terao da radi mimo zakona!?

Možda nije terao, ali je pristao. Nesporno je da je tadašnji dekan, Srđan Šarkić, takođe načinio grubu nezakonitost, zbog čega bi trebalo da odgovara, kao i članovi tadašnje komisije za odbranu. Svi oni zajedno snose odgovornost što su Fakultet izložili ovoj sramoti.

Međutim, i pored pojedinačnih pokušaja pojedinih profesora da se nešto preduzme protiv ove očigledne nezakonitosti, ništa nije učinjeno sve do 2016. godine. Tada je ovaj očigledno nezakonit doktorat poništen, a sada je ova odluka postala pravnosnažna. Time je potvrđeno da je Pravni fakultet ispravno postupio.