Dušan Borković najbolji srpski automobilista bio je gost novog izdanja podkasta “U društvu najboljih sa Jovanom Nerić”.
Borković je govorio o životu, uspesima, padovima, porodici, ratu i dramatičnim trenucima, ali se osvrnuo i na jednu od najaktuelnijih tema. Naravno, reč je o učešću Nikole Jokića na Olimpijskim igrama.
- Kao Srbin, kao veliki poštovalac njegovog lika i dela, jako bih voleo da igra, jer samim tim imamo mnogo veće šanse za pobedu. A opet, sa druge strane, kao sportista i kao neko koga toliko poštuje, svestan sam da je jako umoran, mislim da mu nije lako i, sruge strane, znam koliko voli porodicu i ćerkicu, tako da, apsolutno, mogu da razumem ako i ne bude igrao, tako da, voleo bih da igra, ali razumem ako ne bude igra – rekao je Borković.
Borkovića ove godine očekuje svetsko prvenstvo.
Foto: Pink.rs
- Pa da, ova godina je onako poprilično turbulentna trebala da bude, jer dobio sam prvo ponodu za svetsko. Međutim, fabrika nije mogla da napravi kvalitetno program za tri avtomobila, nego samo za dva. I onda smo dogovorili da vozim Evropsko prvi deo sezone i možda na kraju Makao da vozim kao test za svetsko i da sledće godine vozim svetsko. Međutim, ne znam šta se u nihovim nekim procedurama promenilo. Oni su rekli, ajde, imamo jedan automobil koji bi mogli da iskoristimo u svetskom. I došla je trka Marakeš u Maroku. Tu stazu sam vozio 2014. godina na svetskom prvenstvu. Baš sa Sebastijan Lojbom, mojim idolom, jednim od najboljih vozača svih vremena. I, evo, opet posle 10 godina dobio sam priliku da vozim isto toj stazi gde sam debitovao na svetskom prvenstvu. Eto, već na prvim treninzima se videlo da sam brz dovonjao da mogu da se borim sa najboljim vozaćima avtomobila na svetu, turing automobila. I nakvalifikacijama sve poteklo onako kako je planirano – rekao je Borković.
Istakao je da na tim trkama ne promoviše samo sebe, već i sve što radi Srbija.
Ono što je mene bilo važno da se popeo na podium, ne samo ja, nego, ako mogu tako da kažem, cjela Srbija sa mnom. Ne promoviš jema na tim trkama samo sebe, što i jeste, narano, možda i najvažnije, ali promoviš jem i sve što Srbija radi u Srbiji. Treba si da voziš evropski šampionat i tu je postojav ćitav spisak trka, sad si se probačio, ideš za Ameriku, avtomobil je već uveliko na putu.
- Ja volim trke, živim trke, živim benzin koji taj automobil troši, i, ovaj, ćerkice ići na neke trke, tako da su one pozitivna energija, nešto što mi daje vetar u leđa dabudem što bolji - kaže Borković.
Njegova supruga Andrijana, kaže da više nema strah.
- Pa, nemam više strah, zato što pokušavam da pokrijem to tako što i radim, doko on vozi, i onda ne mislim o strahu, jer to je negativna energija, prosto ne želim da mislim o tome, ali u dubini duše, i sigurno, podsvetno, da se i dalje plašim, samo ne će to sebe, može, da priznam, a ni njemu, naravno, i onda je samo pitanje da ga svi podržimo, uklюćući i mene u to momentu – iskrena je Andrijana.
Foto: Pink.rs
Dušan priznaje da bez njene podrške ništa ne bi moglo da bude kao što jeste, ističući da je ona najvažnija karika tima.
Borković je rekao da gde god nastupa, nastupa pod srpskom zastavom, a ima i tu mogućnost da na automobilu nosi srpsku zastavu i da promovišem svoju zemlju.
Foto: Pink.rs
- Mi muškarici se trudimo da, naravno, budemo malo manje emotivni, što, možda, neki put i nije dobro, ali mnogo puta mi se desilo da i zaplačem, jer taj priliv emocija je neverovatan, jer ja se od devete godine trkam. Toliko je bilo uspona, pa padova, pa vraćanje posle tih padova je bilo jako teško. Tu je bio veliki deo karjere i moj otac. I onda, kada dostignem ovako neke velike rezultate, znam koliko je tu krvi i znoja, utršeno u celu moju karjeru. Kada se čuje himna…to je nešto za šta svi sportisti žive – istakao je Borković.
Autor:
