Nisam se oglasavao mnogo u poslednjih par dana, volim da se malo ucutim pre takmicenja. Pisalo mi je dosta ljudi pre Igara. Pisu "primaklo se", meni je bilo primaknuto od momenta kad sam saznao da cu ici na igre.
Svetsko prvenstvo je bilo pre mesec i po dana, ja nov u kategoriji, sa jos uvek dobrim deficitom u kilazi a samo mi finale zavrsava posao. Radio sam kako sam radio, vec znamo sta se desilo, da ne duzim o tome.
Mislio sam da ce sa nekom novom velikom medaljom moja sreca i rasterecenje biti neobjasnjivi. Umesto toga 3 dana posle finala na svetskom vec sam bio u znoju do grla, nervirao se ako trening ne prodje dobro i pitao se "prestane li ovo ikad?". Morao sam dobro zagrebati po svom karakteru da vidim od cega sam satkan, da budem spreman i emotivno i fizicki za ono sto sledi. I bio sam, ili sam se makar tako osecao.
Juce sam se borio na OI. Posle prve pobede, izgubio sam od borca iz Koreje, odlicnog a verovatno stilski i najnezgodnijeg za moj nacin borbe. Znao sam da ga je taktički tesko pobediti pa sam otvarao borbu sa ciljem da ga bacim ali naravno i uz rizik da budem bacen. Nije proslo. Uvenuo sam zbog propustene prilike.
Kao i u Riju, i ovaj put sam bio zatecen velicinom podrske, brojem poruka i pozitivnih komentara. Iz sveg srca sam zeleo da vas obradujem... Hvala svakom ko mi je samo dobar dan rekao na ovom mom putu a kamoli ljudima koji su u njemu aktivno ucestvovali. Najvise hvala mojoj porodici, prijateljima, strucnom timu, sponzorima. Hvala svima koji su verovali u mene. Hvala i onima koji nisu, svi ste vi deo moje price.
Sada odmor. Nadam se da cu umeti da uzivam makar malo u rezultatu sto sam skoro napravio a uzivanje odlozio. Da oporavim ono sto je od tela ostalo, provedem vremena sa najblizima pa da odlucim da li cu i kojim putem dalje.
Autor:
