Selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Nenad Zimonjić održao je emotivnu konferenciju za novinare i nije uspeo da sakrije emocije posle poraza od Rusije 2:1 u četvrtfinalu Dejvis Kupa.
Tako je, vidno potrsen, razgovor sa novinarima posle meča počeo izvinjenjem, ne zbog poraza već zbog osećanja koje ima posle godina provedenih sa momcima čije su karijere, poput Jankove koji je odigrao poslednji meč u karijeri, završene.
- Izvinite. Ne radi se ovde o pobedama i porazima. Samo da razumete, ovde sede četvorica igrača i zajedno sa Filipom i Ducijem...To je naša zlatna generacija i ja ovo vidim kao kraj jer je ovo Jankov poslednji meč. On će uvek biti sa nama, ne samo ovog puta, već i u budućnosti - rekao je Zimonjić.
I sam Zimonjić, pre pozicije selektora, bio je deo Dejvis kup tima, odigrao je nebrojano mnogo mečeva za nacinalni tim, i to, upravo sa momcima koje sada trenira i koje shvata kao "drugu porodicu".
Grab the tissues, this is an emotional one to watch 😢
— Davis Cup by Rakuten Madrid Finals (@DavisCupFinals) 22. новембар 2019.
Hear from @nenadzim after Serbia's loss, describing his team as "The Golden Generation"
Thank you, Team Serbia 🇷🇸#DavisCupMadridFinals pic.twitter.com/jlHhxqTFht
- Mi smo zaista dobri prijatelji. Sanjate da idete do kraja, slavite pobede, ali nekada se ne dešava ono što vi želite da se to desi. Glavna je stvar da mi brninemo jedni o drugima, da volimo jedni druge. To nas je dovelo ovde. Želim svima da se zahvalim što su ovde. Ja sam timskim takmičenjima išao sa pristupom da morate da date sve od sebe za vašu zemlju. Šta god je potrebno da uradite za tim, a oni su danas dali sve od sebe. Nekada pobedite, nekada izgubite. Svi su imali svoj udeo i to je glavna stvar - izjavio je Zimonjić.
Tokom njegovog izlaganja, malo ko je i mislio na meč sa Rusijom, jer je bilo evidentno koliko je njemu, ali i ostalim srpskim teniserima, Novaku Đokoviću, Janku Tipsareviću, Viktoru Troickom, Dušanu Lajoviću i Filipu Krajinoviću teško.
Tako je Zimonjić kroz suze govorio, Filip je takođe plakao, Janko pognute glave gledao u zemlju. Nole je pokušao da se suzdrži koliko je mogao, pokušao je i da ohrabri svog selektora i velikog prijatelja, ali su emocije prevladale.