Srce nema dugme za pauzu, ali društvo ima pravila – i tu nastaje problem.
Zaljubiti se je dovoljno komplikovano i kada je u pitanju jedna osoba. Ali šta kada se emocije pojave prema dve – ili čak više njih – u isto vreme? Da li je to znak emotivne nezrelosti, pohlepe ili nešto potpuno normalno o čemu se samo ne govori dovoljno glasno?
Psiholozi kažu da je moguće i prirodno osetiti zaljubljenost prema više osoba istovremeno. Emocije ne funkcionišu po principu prekidača – one se ne gase automatski kada se pojavi nova osoba. Posebno u fazi upoznavanja, kada odnosi još nisu definisani, srce reaguje spontano, često brže nego razum.
Problem ne nastaje u emocijama, već u očekivanjima. Društvo nas uči da zaljubljenost mora da bude jasna, usmerena i ekskluzivna od samog početka. Kada se ne uklapamo u taj okvir, javlja se osećaj krivice. A krivica često nema veze sa stvarnim postupcima, već sa strahom od osude.
Postoji i psihološki moment projekcije – svaka osoba u nama budi drugačiji deo ličnosti. Sa jednom se smejemo, sa drugom osećamo sigurnost, sa trećom strast. To ne znači da smo neiskreni, već da smo složena bića sa različitim emotivnim potrebama.
Ipak, važno je razlikovati emociju od ponašanja. Zaljubljenost se ne bira, ali odluke se biraju. Iskrenost prema sebi i drugima je ključna granica između emotivne slobode i povređivanja. Problemi nastaju onda kada pokušavamo da zadržimo sve, a da nikome ne kažemo istinu.
U vremenu brzih veza i još bržih emocija, nije čudo što se ovakve situacije dešavaju češće nego ranije. Više izbora, više kontakata i manje jasnih granica čine da se srce lakše rasprši.
Foto: Unsplash.com
Možda pravo pitanje nije da li je normalno voleti više osoba, već da li smo spremni da budemo zreli i odgovorni prema tim emocijama. Jer ljubav nije greh – ali neiskrenost jeste.
Autor: S.Paunović
