Emocije se menjaju, uloge se brišu, ali bol ostaje isti – samo se drugačije nosi.
Večno pitanje koje deli mišljenja, izaziva rasprave i puni komentare: ko danas u ljubavi više strada – muškarci ili žene? Na prvi pogled, odgovor deluje jednostavno. Ali psihologija kaže – nije.
Tradicionalno, žene su bile te koje su glasnije patile, plakale, analizirale i pričale o emocijama. Muškarci su učeni da ćute, trpe i idu dalje. Međutim, u savremenim odnosima stvari su se ozbiljno zakomplikovale. Uloge su se izmešale, očekivanja porasla, a emotivna sigurnost postala luksuz.
Žene danas češće ulaze u odnose sa jasnom željom za bliskošću, stabilnošću i dubljom povezanošću. Kada toga nema, bol dolazi brzo i intenzivno. One osećaju, imenuju i priznaju emocije – sebi i drugima. Ali upravo ta emotivna otvorenost često znači i jači udarac kada ljubav ne opstane.
Sa druge strane, muškarci možda ređe pričaju o ljubavnim porazima, ali psihološka istraživanja pokazuju da ih duže nose u sebi. Gubitak emotivne veze kod muškaraca često vodi u povlačenje, potiskivanje i kasnije suočavanje sa prazninom. Oni ređe traže podršku, ređe priznaju slabost – i baš zato češće pate u tišini.
Foto: Pexels
Dodatni problem je tempo modernih odnosa. Brze veze, još brži raskidi, dopisivanja bez obaveza i odnosi bez definicije ostavljaju obe strane zbunjene. Žene često pate jer žele više nego što dobijaju, dok muškarci pate jer nisu naučeni kako da se nose sa dubokim emocijama kada se one pojave.
Psiholozi kažu da danas ne strada više jedan pol – strada odnos prema emocijama. Ljubav se želi, ali se od nje beži. Bliskost se traži, ali se odgovornost izbegava. I u tom raskoraku, i muškarci i žene gube.
Možda pravo pitanje nije ko više strada, već zašto smo svi zaboravili kako se voli bez straha. Jer dok ne naučimo da budemo iskreni – prvo prema sebi, a onda i prema drugima – u ljubavi ćemo svi podjednako pobeđivati… i gubiti.
Autor: S.Paunović
