Naučnici sa londonskog Juniverziti koledža analizirali su više 40 studija objavljenih u poslednjih nekoliko godina. Oni tvrde da ljudi koji su uglavnom birali mediteranski tip ishrane, imaju za 33 odsto niži rizik od pojave depresije.

Ova vrsta ishrane, koja je ime dobila po tome što se njom uglavnom hrane ljudi sa područja Sredozemlja, slična je vegetarijanskoj ishrani, jer podrazumeva konzumiranje više voća, povrća, maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe. Rezultati analize sugerišu da proinflamatorne dijete, koje su bogate zasićenim mastima, šećerima i procesuiranom hranom, mogu štetno da utiču na mentalno zdravlje. Štetnost nastaje kao rezultat oksidativnog stresa, otpornosti na insulin, promena u protoku krvi i upala.

Hronične upale mogu uticati na mentalno zdravlje jer proinflamatorni molekuli dospevaju u mozak. Tako mogu uticati na neurotransmitere koji su odgovorni za regulaciju raspoloženja.

Na upalu i oksidativni stres preventivno deluju voće, povrće, orašasti plodovi, pa i čaša vina jer je to hrana koja ima protivpalne i antioksidativne komponenete. Međutim, stručnjaci sa Univerziteta u Glazgovu savetuju više opreza oko donošenja zaključaka. Oni podržavaju zdravu ishranu, ali kažu da su analizirane samo opservacione studije. Da bi se utvrdila posledična veza, naučnici moraju da sprovedu nasumične kontrolisane eksperimente.

Trenutni dokazi nisu dovoljni da bi se moglo tvrditi da ishrana bogata biljkama deluje preventivno na depresiju. Utvrđeno je da oni slabijeg mentalnog zdravlja jedu lošije, zbog čega je moguće da su skloniji depresiji usled lošeg mentalnog zdravlja, a ne zbog same ishrane.