Antisocijalni poremećaj ličnosti, ponekad definisan kao sociopatija ili psihopatija, definiše se kao mentalno stanje u kojem osoba neprekidno ne pokazuje ikakvo poštovanje za ispravno i pogrešno, i ignoriše prava i osećanja drugih ljudi. Ljudi sa poremećajima antisocijalne ličnosti imaju tendenciju da manipulišu ili postupaju sa drugima oštro ili ravnodušno. Oni ne pokazuju krivicu ili kajanje za njihovo ponašanje.

Istraživanja sugerišu da je 4% populacije sociopatske, a 5 do 15% gotovo psihopatske strukture, što su zabrinjavajući podaci. Oko 75 % sociopata su muškarci, a 25 % su žene. Sociopatska / psihopatska patologija je često isprepletana sa drugim osobinama, uključujući i nasilje, narcizam, nepoštovanje i mizoginiju.

U sadašnjosti, sociopate / psihopate obično nisu masovne ubice koje obično vidite u filmovima. Umesto toga, oni mogu izgledati spolja jako funkcionalno i uspešno. Oni podstiču zloupotrebu i štetu kroz više indirektnih sredstava.

U ličnim odnosima, sociopate / psihopate često inicijalno pokrivaju svoju pravu prirodu površnom harizmom i proračunatim šarmom, pre nego što otkriju svoju okrutnu prirodu tokom vremena, obično nakon uspostavljanja zavisnog odnosa sa žrtvom. Oni obmanjuju, manipulišu i zloupotrebljavaju odnose bez kajanja, ostavljajući svoje žrtve ranjene i traumatizovane, usled njihovog potpunog nedostatka pristojnosti i empatije.

U profesionalnoj karijeri, viši tipovi sociopata / psihopata izuzetno ambiciozni i nemilosrdno agresivni. Često manevrišu svoj put do pozicija moći i statusa u poslu, finansijama, politici, medijima ili drugim istaknutim oblastima. Oni ostvaruju uspeh zasnovan na neetičnom korišćenju i zloupotrebi drugih.

Ovo su sedam karakteristika savremenog sociopata / psihopata. Iako nisu svi koji poseduju ovaj poremećaj možda imaju sve navedene osobine, klinički dijagnostifikovan sociopat / psihopat će verovatno pokazivati mnoge od sledećih znakova redovno, posebno kada su u pitanju lična dobit, relaciona kontrola i socijalna dominacija.

Patološko laganje i manipulacija

“Ako često ponavljate laž, ona postaje prihvaćena kao istina.”

U njihovoj želji za sve više moći (preko odnosa, organizacija, ili društva u celini), mnogi sociopate / psihopate će bukvalno reći bilo šta da bi postigli svoje ciljeve. Laži, prevare, slomljena obećanja i krivica žrtve su samo neki od zajedničkih stvari kojima se sociopate / psihopate koriste da bi unapredili svoje agresivne i beskrupulozne šeme. Usled čestog ponavljanja laži, sociopate / psihopate teže neprestano da iskrivljuju stvarnost. Čvrsti dokazi se ignorišu i odbacuju sa nepoštovanjem.

2. Nedostatak morala i kršenje pravila

Većina ljudi ima osnovni osećaj za ispravno i pogrešno. Generalno, možemo se složiti da je dobrota ispravna, a okrutnost pogrešna; zdravi odnosi su u pravu, i toksični odnosi su pogrešni. Sociopate / psihopate, međutim, imaju malo ili nimalo osećaja moralnosti. Oni su više skloni od opšte populacije da krše ljudska prava ili imaju problema sa zakonom. Oni veruju da je njihovo ponašanje “možda ispravno” i da “pravila treba da budu prekinuta”. Ljudske i etičke razloge smatraju slabostima. Lažni moral koristi samo kao sredstvo za manipulaciju.

3. Nedostatak empatije i hladno-srce

Istraživanja su potvrdila da ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti imaju manje ćelija u njihovom prefrontalnom korteksu – koji se smatra za najrazvijeniji region mozga. Prefrontalni korteks je odgovoran za, između ostalog, sposobnost da se razumeju osećanja drugih ljudi (empatija), sposobnost da se stvori zdrava, principijelna procena (etika) i sposobnost učenja iz životnog iskustva.
Pošto sociopatama / psihopatima nedostaje empatija, etika i refleksija, oni takođe imaju tendenciju da budu besmisleni i hladni prema bolu i patnji koji izazivaju kod drugih. Mnoge sociopate / psihopate postaju “serijski prestupnici” u svojim prekršajima protiv drugih, dok se ne izvede posledična intervencija (tj. čvrsta akcija koalicije ljudi), kako bi se zaustavilo njihovo loše ponašanje i uništenje drugih.

4. Narcizam i lažni kompleks više vrednosti

“Narcizam je, u metaforičnom smislu, jedna polovina onoga što je sociopatija.” (M.S.)

Nisu svi narcisi sociopate (mnogi narcisi su emotivni, mnoge sociopate nisu emotivne ili su primitivno emotivne), ali većina sociopata / psihopata poseduje određene narcisoidne osobine kao što su proračunati šarm, manipulativnost, preterivanje i kompleks lažne superiornosti. U razmišljanju mnogih sociopata / psihopata, biti “bolji” od drugih pruža im iskrivljeno opravdanje da eksploatiše i maltretira ljude po volji. Oni koji su “inferiorni” zaslužuju svoju zastrašujuću sudbinu, i oni ih posmatraju sa nepoštovanjem.

5. Manipulacija i psihološko nasilje

“Kada vas neko neprestano vređa, osećate se kao da ne možete učiniti ništa ispravno, ili vas čini da se osećate bezvredno i loše za sebe uopšte ... to je emocionalno zlostavljanje.”

Manipulacija je oblik trajnog ispiranja mozga koji izaziva žrtvu da sumnja u sebe, i na kraju izgubi sopstveni osećaj percepcije, identiteta i samopoštovanja. U najgorem slučaju, ovakvo patološko psihičko nasilje stvara ozbiljan oblik kontrole uma. Manipulacija se može desiti u ličnim odnosima, na radnom mestu ili u čitavom društvu uopšte.

6. Nepostojanje patnje i zlostavljanje žrtve

Kada su uhvaćeni u laži svojim beskrupuloznim ponašanjem, većina sociopata / psihopata neće pokazivati znakove sukoba ili kajanja (osim ako to nije strateški povoljno za njih). Naprotiv, verovatnije je da će udvostručiti svoje agresivne tendencije, povećati neprijateljstvo, poricati odgovornost, optužiti i kriviti druge, i održati fasadnu aroganciju i optužiti druge da umišljaju. Interesantno je da će mnoge sociopate izmisliti priču o sebi kao žrtvi, kao da je ceo svet protiv njih. Tako će sociopate / psihopate braniti svoje nemoralno ponašanje.

7. “Situacioni” sociopata / psihopata

Možda jedan od najosmatranijih oblika antisocijalnog poremećaja ličnosti je ono što se može nazvati “situacijska sociopatija / psihopatija”, gde pojedinac širi srdačnost, poštovanje prema nekim ljudima, ali pokazuje nehumanost, surovost i okrutnost prema drugima. Ciljevi situacijske sociopatije / psihopatije su obično osobe ili grupe koje se smatraju “drugim”, “manjim” ili “slabijim”.
Situacione sociopate / psihopate obično posmatraju druge kao slabije kroz prizmu faktora kao što su pol, klasa, rasa, seksualna orijentacija, društveni položaj i slično. Ovo “sociopatsko razdvajanje” posmatra neke ljude kao potpuno ravnopravne, a druge kao predmete, robu i manje vredne. Situaciona sociopatija / psihopatija doprinosi mnogim nepravednim pojavama u društvu kao što su mizoginija, rasizam, klase, homofobija, verska netolerancija, ekstremno siromaštvo i strukturalno nasilje u društvu.

Više o ovoj i sličnim temama pročitajte više OVDE.

Autor: Pink.rs