Ponekad je nemoguće oprostiti, a nekad će odnos nakon ovog čina biti još bolji. Nema para koji nije doživeo konfliktne situacije, bol, razočaranje

Kada govore o braku, stručnjaci često ističu značaj tolerancije, kompromisa, fleksibilnosti. Jedna stvar se retko pominje, a u osnovi je svih ovih - oproštaj.

Ono što je so za jelo, to je oproštaj za brak. Neophodan sastojak, ne začin. Opraštamo svakog dana ako želimo da zajednica uspe. I svakog dana smo na iskušenju. Kad dvoje žive toliko blizu u svakom smislu, bukvalnom i metaforičkom, moraju se nekad zgaziti. Ali kad treba zavrištati, a kad se ujesti za jezik?

Tamo gde caruju kritika i zvocanje, ljubav se gasi. Ako partneru ne oprostimo njegove greške i nesavršenosti, nastupiće nezadovoljstvo koje se vrlo brzo pretvara u ogorčenost. A ona ima stalnu tendenciju rasta. Oproštaj čuva zajednicu, reći će stari koji gaze višedecenijski bračni staž. Ali gde je granica praštanja u braku? Gde se završava neophodna tolerancija, a počinje doživotno trpljenje? Šta treba oprostiti, a preko čega ne smemo da pređemo? Kako da oprostimo, a da sačuvamo lični integritet i dostojanstvo?

Od smeća do preljube

Psiholog i porodični psihoterapeut u Centru za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima "Harmonija" Jelena Branković podseća da gotovo svi parovi tokom partnerskog života kad tad dožive konfliktne situacije, bol, razočaranje ili izneverenost od strane partnera.

- Ponekad su situacije oko kojih nastaje konflikt one svakodnevne, kao što su zaboravljanje sastanka ili neki posao koji nismo dovršili. Ipak, za neke parove konflikt nastaje zbog značajnih pitanja kao što su neverstvo, zavisnost ili nasilje. Čini se da je potpuno individualno kako svako od nas doživljava meru onog što je oprostivo i onog što nije. Važno je da budemo u kontaktu sa tim gde je za nas ta tanka granica između ova dva pola i da budemo dosledni sebi - kaže Brankovićeva.

I zaista, neko bi oprostio šest prevara, neko ne bi ni poljubac. Neko neće da oprosti povišen ton, neko će progledati kroz prste i šamaru. Neko će reći zbogom jer neće više da toleriše činjenicu da partner po ko zna koji put nije izbacio smeće, neko će pristati da sve kućne obaveze budu na njemu. Kad problem nastane, imamo dva puta. Prvi je oproštaj, drugi ćutanje.

- Opraštanje predstavlja odluku ili izbor da odustanemo od osvete, vraćanja istom merom, negativnih misli o partneru kako bismo se oslobodili intenzivne ljutnje, besa ili ozlojeđenosti. Ovaj proces podrazumeva ponovno uspostavljanje unutrašnjeg mira. Takođe treba reći šta oproštaj nije. Oproštaj nije zaboravljanje i prelaženje preko svega. Pošto je ponekad nemoguće oprostiti, oproštaj ne uključuje uvek pomirenje. Sukob ili povreda predstavljaju priliku za preispitivanje odnosa i šansu da se on eventualno postavi na nove čvršće temelje. Ili da se napusti - kaže Brankovićeva.