Postoji mnogo faktora rizika koji su povezani sa oboljenjima kardiovaskularnog sistema i mogućeg srčanog i moždanog udara. Neki faktori rizika, kao što je porodična istorija, ne mogu se modifikovati, dok drugi faktori rizika, poput visokog krvnog pritiska ili pušenja, mogu biti uspešno modifikovani.

Ne morate nužno razviti kardiovaskularne bolesti ako imate faktore rizika. Ali, što više faktora rizika imate, veća je verovatnoća da ćete oboleti do kardiovaskularnih oboljenja je izuzetno visoka, osim ako ne preduzmete radnje da biste modifikovali faktore rizika i radili kako biste ih sprečili da ugroze zdravlje srca.

Pozabavićemo se sada, možemo reći, skoro najčešćim, ali najviše prećutno osporavanim faktorom rizika oboljenja srca i krvnih sudova… To je porok koji je mnoge koštao, i dalje košta zdravlja i života, ali od kojeg i dalje ogromna većina ljudi ne odustaje - cigarete!

Duvan i kardiovaskularne bolesti

Dokazi da će vas pušenje ubiti je neosporno. Od 40-ih godina prošlog veka je zvanično poznato da je pušenje povezano sa srčanim oboljenjima i rakom. Od tada, duvan je konstantno rastući faktor rizika za mnoštvo bolesti koje uzrokuju bolesti i smrt.

Ipak, mnogi ljudi širom zemaljske kugle još uvek ne povezuju pušenje sa srčanim oboljenjima. Na primer, samo 4% Kineza zna da pušenje izaziva bolove srca. U SAD, većina pušača ne veruje da imaju veći rizik od srčanih bolesti nego nepušači.

Ako pušite i počnete da pušite dok ste još dete/adolescent, rizik od kardiovaskularnih bolesti je mnogo veći nego kod osoba koje su počele sa cigaretama kao već odrasli. Biti podložan pasivnom dimu takođe povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Duvan za žvakanje ili udisanje duvana je jednako opasno, kao i biti aktivan pušač.

Kako pušenje izaziva štetu?

Pušenje izaziva kardiovaskularne bolesti kroz niz mehanizama. Prvo, oštećuje endotelijum (obloge krvnih sudova), povećava masne naslage u arterijama, grudvice, podiže holesterol lipoproteina niske gustine, smanjuje lipoprotein visoke gustine i promoviše spazam (grčenje) koronarne arterije.

Nikotin, glavna komponenta duvana, ubrzava srčani udar i podiže krvni pritisak.

Kako vaši geni utiču na rizik?

Neki pušači poseduju gen koji povećava rizik od razvoja bolesti srca, do četiri puta. Oko četvrtinu ljudi imaju ovaj gen.

Pol

Žene koje puše imaju veći rizik od srčanog udara nego muškarci koji puše. Ako ste žena i pušite tri do pet cigareta dnevno, duplirate rizik od srčanog udara. Čovek bi morao da puši šest do devet cigareta dnevno da udvostruči ovaj rizik.

Smanjenje rizika

Iako pušenje uzrokuje veliku štetu, efikasno odustajanje od pušenja smanjuje rizik od kardiovaskularnog rizika, kako bi se približio onom niskom riziku osobi koja nikada nije pušila tokom određenog vremenskog perioda.

Pušenje je glavni uzročnik bolesti srca

Prema Svetskoj federaciji za bolesti srca, procenjeno je da pušenje povećava rizik od moždanog udara, koronarne bolesti srca i impotencije za 100%. Pušenje takođe povećava rizik od smrti od koronarnih bolesti za 300%.

Da bi vaše srce kucalo zadravo, uz samo jednu kapsulu dnevno, pobrinuo se Cardiovitamin, potpuno prirodan preparat za zdravlje vašeg kadiovaskularnog sistema. CARDIOvitamin® sadrži optimalnu kombinaciju vitamina koji deluju na smanjenje homocisteina u krvi, i sprečava nastanak srčanog i/ili moždanog udara.

Zbog toga se preporučuje:

- Svim osobama koje su u riziku za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova
- Osobama koje su u riziku za nastanak moždanog udara
- Ukoliko koristite antiagregacionu terapiju (acetilsalicilna kiselina)
- Ako u vašoj porodičnoj istoriji ima bolesti srca i krvnih sudova
- Ako u vašoj porodičnoj istoriji imaj oboljenja krvnih sudova mozga (moždani udar)
- Osobama koje imaju povišen krvni pritisak
- Osobama koje imaju povišen nivo holesterola u krvi
- Kod arteroskleroze
- Pušačima
- Kod srčane slabosti, angine pectoris, začepljenja koronarnih krvnih sudova, infarkta
- Kod dijabetesa ili ukoliko imate intoleranciju na glukozu
- Osobama koje imaju povišene vrednosti homocisteina u krvi
- Svim osobama koje imaju nedostatak folne kiseline
- Ukoliko unosite prekomerne količine kafe ili alkohola
- U slučaju konstantne izloženosti stresu
- Ukoliko imate više od 40 godina života

Autor: Pink.rs