Luksemburg ima samo 600.000 stanovnika, ali sa BDP-om po stanovniku od oko 110.000 dolara, najbogatija je zemlja u EU i jedna od najbogatijih na svetu.

Do 60-ih godina osnova ekonomije Luksemburga bila je proizvodnja čelika, ali poslednjih decenija napravljeni su veliki iskoraci kako bi se struktura ekonomije promenila i danas je Luksemburg jedan od vodećih finansijskih centara sveta.

Uspeh Luksemburga rezultat je njihove prilagodljivosti i dobrog obrazovanja stanovništva te zemlje. Kada je došlo do pada industrije čelika na globalnom nivou shvatili su da težište moraju prebaciti na druge sektore. Odlučili su da snažno promovišu finansijski sektor i danas se njihova ekonomija bazira na finansijskim uslugama koje čine oko 35 posto BDP-a.

Njihova radna snaga jedna je od najobrazovanijih na svetu, a posebna prednost koja privlači brojne kompanije jest njihova multilingvalnost - govore više jezika. Luksemburg je danas drugi po veličini centar za investicione fondove, odmah iza SAD-a, s imovinom od četiri biliona dolara, vodeći su po broju reosiguravajućih kuća u Europskoj uniji i imaju najrazvijenije privatno bankarstvo u evrozoni.

O veličini finansijskog sektora najbolje govore brojke - u toj maloj zemlji radi oko 140 banaka koje zapošljavaju oko 26.000 ljudi i imaju aktivu od 770 milijardi evra, prema podacima PwC-a za 2016. godinu.

Radna snaga broji 282.000 ljudi od kojih 78,9 odsto radi u sektoru usluga, 20 odsto u industriji, a 1,1 odsto u poljoprivredi. U ove brojke nije uračunato i 150.000 ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u Luksemburg iz Francuske, Belgije i Nemačke.

To ne čudi s obzirom na to da minimalna mesečna plata za nekvalifikovanog radnika koji radi 40 sati nedeljno iznosi oko 2.000 evra. Za kvalifikovanog radnika minimalac je 20 odsto veći i iznosi 2.400 eura. Prosečna plata iznosi više od 4.300 evra.