Iako većina ljudi nije imala iskustva sa napadima panike, samo ljudi koji ih često doživljavaju znaju kakvo to strašno iskustvo može biti. Napad panike nije samo jak osećaj anksioznosti, već eksplozija strahova sa najgorim scenarijima koje mozak može emitovati. Napadi panike su takođe često povezani sa intenzivnim senzacijama u telu, i stoga se često pogrešno tumače kao opasne fizičke reakcije.

Uprkos tome što su relativno česti, napadi panike nisu opasni. Napadi panike se čine opasnim jer se aktivira strah, koji nam govori da smo u neposrednoj opasnosti, ali to je samo lažan alarm, u nastavku ćemo videti šta ga izaziva.

Šta je, u stvari, panični napad?

Napadi panike predstavljaju učestale epizode intenzivnog straha, koje traju u proseku oko deset minuta, i nastupaju u odsustvu bilo kakve stvarne opasnosti. Napad panike obično podrazumeva osećaj da se trenutno nešto strašno dešava. Fokus panike može se veoma razlikovati, ali ljudi koji doživljavaju panični napad često se plaše da umiru, polude ili izgube kontrolu.

Usled toga što napad panike uključuje percepciju trenutne ili neposredne opasnosti, mozak aktivira naše reflekse “bekstva”. Ovi refleksi su evolucija fizioloških procesa koja nam je pomogla da izađemo iz situacija opasnih po život. Simptomi napada panike su: drhtanje, pojačano znojenje, osećaj gušenja, vrtloglavica, srčana aritmija i mnogi drugi.

Iako su napadi panike bezopasni, imajući u vidu ovu listu fizičkih manifestacija, nije teško shvatiti zašto neko s paničnim napadom veruje da mu se nešto fizički opasno dešava.

Šta uzrokuje panične napade?

Napadi panike se javljaju u dve opšte kategorije - kao situacijski i neočekivani. Situacijski panični napadi se pokreću određenim scenarijom, dok neočekivani panični napadi kao da dolaze niotkuda. Za one koji imaju situacione panične napade, uklanjanje sebe iz strahovite situacije obično će smanjiti anksioznosti dovesti do prestanka napada panike. Neočekivani panični napadi, dok izgledaju kao da se spontano dešavaju, obično su uzrokovani strahom od određenih telesnih senzacija koje se pogrešno tumače u smislu da osoba umire, ludi ili gubi kontrolu. S vremenom, ljudi sa neočekivanim napadima panike često razvijaju strah od napada panike, a zatim pogrešno tumače telesne senzacije izazvane tom anksioznošću, što znači da je još jedan panični napad neminovan.

Ali ako imate napad panike, sledeće strategije mogu učiniti da se osećate manje uplašeno i da pobedite ove napade:

1. Kontrolišite talas: Napadi panike dolaze u talasima raznih osećaja i senzacija. Većina ljudi pokušava da izbegne intenzivne talase vrtoglavice, mučnine, i sličnih osećaja. Usled toga se osećaju preplavljeno i bespomoćno dok napad panike ne prođe. Iako izgleda riskantno, ulazak u napete senzacije i posmatranje sopstvenog iskustva može biti koristan način za kontrolu i smanjenje napada panike.

Savet: Kada prvi put počnete da osećate napad panike, ne pokušavajte da ga izbegnete. Umesto toga zamislite da je svaki osećaj talas kojim se vozite do obale. Gledajte kako talas prolazi, postaje sve manji i manji, dok se približava obali. Iako se možda bojite da se udavite pod talasima, podsetite se da znate kako da plivate. Ponovite ovaj proces za svaki osećaj sve dok ne bude više talasa.

2. Pripremite sebe za napad: Napadi panike mogu se činiti nadrealnim. Mnogi ljudi opisuju napad panike kao gubitak kontakta sa svetom i / ili stvarnošću. Strategija kada se to dogodi jeste pronaći načine da se sami utisnete u fizički svet koristeći svoja čula.

Savet: Bavite se svojim disanjem svakog dana. Ako možete da provedete 2 minuta dnevno jednostavno posmatrajući svoj dah, budete svesni svojih udaha i izdaha dok se kreću kroz vaše telo i pluća, dobićete veću svest i kontrolu nad svojim umom. Ovo može biti neprocenjiv alat za borbu tokom napada panike kako bi vam se vratila svest, kontrola i smirenost.

Još jedan način je da, kada sledeći put primetite bilo kakve osećaje tokom napada panike, pokušajte da držite ledenu kocku što je više moguće u ruci i vidite koliko dugo možete tolerisati hladnoću. Kada postane previše hladno, prebacite u drugu ruku i ponovite. Nastavite sa ovim procesom, jer ćete osećajući senzacije u svojim rukama dok stiskate ledenu kocku, zaboraviti na panični napad.

3. Uključite mozak: Kada imate panični napad, emocionalni deo mozga isključuje razmišljanje, tj. logički deo mozga, u korist vaše borbe ili preživljavanja. Iako je ovaj sistem bio od pomoći u davnim vremenima, kada su naši preci morali da se suprotstavljaju divljim životinjama, to može da dovede do neuspeha u našem svakodnevnom životu, ostavljajući nas preplavljenim negativnim osećajima čak i kada nema pravih pretnji u našoj okolini. Dobra vest je da možete uključiti svoj logički mozak i vladati njime u intenzitetu napada panike.

Savet: Pokušajte da pričate o sledećem napadu panike. Prepoznavanje vaših osećaja zahteva da koristite svoj prefrontalni korteks, da izdvojite svoj logički um od svog emocionalnog centra, limbičkog sistema. Podsetićete se da ne umirete, već umesto toga doživljavate bolan osećaj u vašem emocionalnom operativnom sistemu. Planirajte sve dnevne aktivnosti koje ćete uraditi nakon napada panike (npr. odlazak u teretanu, šetnju po prirodi). Planiranje čak i malih zadataka zahteva da vaš mozak koristi veštine višeg nivoa funkcionisanja koji smanjuju dominaciju vašeg emocionalnog sistema.

Sve ove strategije će vam pomoći da se bolje suočite sa paničnim napadom dok se ne vratite u normalno stanje. Međutim, ukoliko panični napadi toliko remete vaše svakodnevno funkcionisanje, trebalo bi da potražite pomoć psihoterapeuta.

Ukoliko želite da više saznate o napadima panike, stresu, anksioznosti i sličnim temama, kliknite ovde.

Autor: Pink.rs