Želja za gubitkom kilograma često vodi do drastičnog smanjivanja porcija, preskakanja obroka i stalnog brojanja kalorija. Ali koliko je zapravo potrebno smanjiti dnevni unos da bi kilogrami počeli da se tope, a da organizam pritom ne trpi?
Prva stvar koju treba razjasniti jeste šta znači podatak da je ženi potrebno 1.400 kalorija dnevno. Da li je to količina kojom održava trenutnu telesnu masu ili je to već izračunata preporuka za mršavljenje? Razlika je veoma važna. Ako uz 1.400 kalorija održava težinu, smanjenje unosa može doprineti gubitku kilograma. Međutim, ako je 1.400 kalorija već njen kalorijski cilj za mršavljenje, dodatno smanjivanje možda uopšte nije potrebno. Dnevne potrebe zavise od godina, visine, telesne mase, fizičke aktivnosti i drugih individualnih faktora.
Ukoliko žena svoju trenutnu težinu održava sa 1.400 kalorija dnevno, ne postoji razlog da odmah pređe na 1.000 ili manje. Takav potez može nepotrebno otežati unos dovoljno proteina, vitamina, minerala i drugih važnih nutrijenata. Mnogo je važnije prvo proveriti da li je procena energetskih potreba tačna i da li se telesna masa zaista održava pri tom unosu. Ako je cilj mršavljenje, kalorijski deficit treba da bude razuman i prilagođen osobi, a ne što veći po svaku cenu.
Koliko to znači u praksi? Ako žena zaista održava težinu sa 1.400 kalorija, unos od, na primer, 1.300 kalorija predstavlja mali deficit od oko 100 kalorija dnevno. Ipak, to ne garantuje primetan gubitak težine u kratkom roku, jer na rezultate utiču i fizička aktivnost, preciznost praćenja hrane i prirodne oscilacije telesne mase. Ako je 1.400 kalorija već deficit u odnosu na njene potrebe, nema razloga da se dodatno ograničava samo zato što želi brže rezultate. Ključno je da se plan zasniva na stvarnim potrebama, a ne na univerzalnoj brojci koja navodno odgovara svakoj ženi.
Još jedna česta greška jeste uverenje da mršavljenje podrazumeva stalnu glad. Zapravo, dobro osmišljen jelovnik može da obezbedi sitost i pri smanjenom kalorijskom unosu. Proteini, povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i druge namirnice bogate vlaknima mogu pomoći da obroci budu hranljivi i zasitni. Redovni obroci, dovoljno tečnosti i fizička aktivnost takođe mogu doprineti održivijim navikama. Nije cilj pojesti što manje hrane, već pronaći način ishrane koji može da se prati duže vreme, bez iscrpljenosti i stalnog osećaja uskraćenosti.
Foto: Unsplash.com
Najvažnije je zapamtiti da broj na vagi ne mora da se menja svakog dana da bi plan funkcionisao. Na telesnu masu utiču zadržavanje vode, menstrualni ciklus, varenje i drugi faktori, zbog čega su trendovi tokom više nedelja korisniji od pojedinačnih merenja. Ako se pojave izražena glad, vrtoglavica, slabost ili umor, plan ishrane treba preispitati sa stručnjakom. Mršavljenje ne bi trebalo da bude trka u kojoj pobeđuje ona koja najmanje jede, već proces u kojem se postepeno dolazi do cilja uz očuvanje zdravlja.
Autor: S.Paunović
