Neprijatne, šokantne ili potpuno neočekivane misli mogu da se jave svakome — psiholozi objašnjavaju zašto nastaju, kada su bezazlene, a kada je vreme da potražite pomoć.
Sigurno vam se nekada dogodilo da vam kroz glavu prođe misao koja vas je potpuno šokirala. Da viknete usred tišine. Da skrenete automobil. Da uradite nešto što nikada ne biste želeli. Upravo to su intruzivne misli — neželjene, uznemirujuće i često potpuno suprotne našem karakteru.
Iako zvuče zastrašujuće, stručnjaci objašnjavaju da su intruzivne misli mnogo češće nego što ljudi misle. Problem nastaje kada osoba počne da ih se plaši, analizira ih satima ili poveruje da one govore nešto loše o njoj.
One se najčešće pojavljuju u periodima stresa, anksioznosti, umora ili emocionalnog pritiska. Mozak tada postaje preopterećen, pa nasumične i neprijatne ideje lakše iskaču u svest. Najveća greška koju ljudi prave jeste pokušaj da po svaku cenu potisnu misao. Što više pokušavamo da nešto ne mislimo, mozak se upravo na to vraća. Stručnjaci savetuju da se misao prihvati kao prolazna mentalna pojava, bez panike i bez dodatnog analiziranja.
Pomažu tehnike disanja, fizička aktivnost, kvalitetan san i razgovor sa stručnim licem kada misli postanu previše učestale ili počnu da remete svakodnevni život. Važno je razumeti jednu stvar — misao nije isto što i namera. Ljudi često sebe osuđuju zbog sadržaja sopstvenih misli, iako one ne definišu ko su zapravo.
Foto: Unsplash.com
Ukoliko intruzivne misli postanu intenzivne, izazivaju jaku anksioznost ili vas sprečavaju da normalno funkcionišete, psihoterapija može biti veoma efikasna pomoć.
Autor: S.Paunović
