Sigurno da neosetljivost predstavlja nepoželjnu osobinu, ali da li to znači da je suprotnost u vidu „biti osetljiv“ poželjna osobina? Možemo reći da u današnjem modernom društvu ova osobina i nije tako tražena-savremeno društvo stvara pritisak na osetljivog čoveka da navuče „deblju kožu“ i brže se prilagođava promenama i raznim otežavajućim uslovima.

Istraživanja su utvrdila da visoko osetljivi ljudi imaju urođenu osobinu nazvanu „osetljivost senzornog obrađivanja”. Kao decu, mogli bi ih opisati kao stidljive ili povučene, a odraslima se često dodeljuje pridev introvertnih, tj. zatvorenih osoba.

Postoje određeni znaci koji odlikuju visoko osetljive ljude. Da li vas lako uznemire stvari poput jakih svetala, vike, ili sirena u blizini? Ili često želite da se povučete u toku napornih dana u krevet ili mračnu sobu, gde se možete osamiti i odmoriti od neprijatnih događaja? Izbegavate napete i uznemirujuće situacije? Uživate u delikatnim ili finim mirisima, ukusima, zvukovima ili umetničkim delima? Kada ste bili dete, roditelji i nastavnici su vas smatrali osećajnim ili stidljivim? Vi jeste visoko osetljiva osoba. Ali ne brinite, vi ste potpuno normalni.

Visoko osetljive osobe čine 15-20% ukupne svetske populacije. Visoka senzitivnost predstavlja urođenu osobinu, koja je nađena kod preko sto vrsta živih bića-voćnih mušica, ptica, riba, pasa, konja i ljudi. Ova osobina odražava posebnu vrstu strategije preživljavanja putem pojačane osetljivosti i intuitivnog predviđanja pojava.

Mozak visoko osetljivih osoba deluje malo drugačije od ostalih. Nervni sistem je veoma osetljiv i sa nižim pragom za akciju. Ova hiper-ekscitabilnost doprinosi povećanju emocionalne reaktivnosti, nižem pragu za senzorne informacije (na primer uznemiravanje bukom ili previše svetlosti) i povećanu svest o suptilnostima (na primer, brzo primetite mirise).

Takođe postoje promene i na nivou makro mozga. Oblasti povezane sa ovom osobinom u velikoj meri se preklapaju sa područjima u mozgu koja podržavaju empatiju i veću svest o unutrašnjem emotivnom stanju i telesnim senzacijama. Ova hiperaktivnost objašnjava osetljivost senzitivnih ljudi na bol, glad i kofein. Postoje i neki nedavni dokazi da je ova osobina povezana sa zloglasnim 5-HTTLPR genom (serotonin genom), i implicira češću pojavu depresije kod ovih ljudi. Na koje načine se još možete izboriti sa depresijom pročitajte na https://tensilen.com/.

Nije iznenađujuće što se ova osobina često javlja kod umetnika, pesnika, slikara i povezana je sa nadarenom, kreativnošću i empatijom. U isto vreme, ove osobe su u većem riziku od depresije i drugih mentalnih bolesti,, kao i “burn-out” sindroma, tj. sagorevanja.

Zbog toga je od ključne važnost da znate kako istovremeno i da maksimalno iskoristite svoju senzitivnost i da se zaštitite od neželjenih efekata koje ona može doneti. Ovo su saveti za vas:

• Smanjite broj intenzivnih stimulansa u vašem okruženju.
• Ograničite broj i vreme zadataka pri složenijim poslovima.
• Izbegavajte sindrom sagorevanja tako što ćete uočiti znake ranog upozorenja, kao što su osećaj preplavljenosti stresom ili uznemirenost.

• Zapišite svoje misli i duboke emocije na papir, tako nećete zamagliti vašu percepciju i svest o njima.
• Probajte da meditirate, i posebno da se bavite visokom osetljivošću na bol. Ovo će vas naučiti da registrujete bol kao zbir senzacija i da ga ne prenaglašavate.
• Iskoristite svoju kreativnost: slikajte, pišite, pevajte, stvarajte.
• Iskoristite svoju predispoziciju za veću empatiju radi jačanja odnosa - da postanete bolji saradnik, da povećate vaše samopouzdanje.
• Naučite da se osećate udobno u svojoj osetljivoj koži, budite zahvalni i ponosni što posedujete ovaj dar i nikada ga se ne stidite.
• Budite iskreni u vezi sa vašom predispozicijom da budete hiper osetljivi, posebno u bliskim odnosima. Ali, ne zaboravite i da istaknete pozitivne aspekte ove osobine: više empatije, analitičkog mišljenja, sposobnost da vidite stvari iz perspektive drugih ljudi, uživanje u umetnosti i muzici, i mnogim drugim stvarima.

Autor: Pink.rs