Fokus prve pomoći jeste pomaganje drugima u nevolji, ali veoma je važno naučiti i kako pomoći samom sebi ako se nađete u situaciji da vam je život ugrožen, a nema nikoga u blizini!
- Dok većinu prve pomoći možete da izvedete na sebi kao što biste to radili na drugima, kod gušenja i srčanih problema moglo bi biti teže da sebi spasite život - objasnio je direktor bolnice Sent Džon, dr Alen Veir.
Zato je podelio nekoliko jednostavnih, ali praktičnih saveta o tome šta treba preduzeti u takvim situacijama ako nema ko da vam priskoči u pomoć!
Infarkt
Ako sumnjate na srčani udar, odmah nazovite Hitnu pomoć, a zatim se odmarajte. Svaki pokret će vršiti nepotreban pritisak na srce. Najbolja pozicija je na podu, naslonjen na zid, sa savijenim kolenima i potporom za glavu i ramena. Ovaj položaj bi trebalo da smanji pritisak na srce i spreči povrede ako padnete u nesvest. Polako žvaćite aspirin (ako niste alergični) - on će sprečiti pogoršanje infarkta. Pokušajte da ostanete smireni. Ako paničite, povećavate napor za telo i smanjujete sebi šanse za preživljavanje.
Obilno krvarenje
Pritisnite ranu direktno, služeći se rukom, peškirom ili odećom koja vam se nađe u blizini. Pozovite Hitnu pomoć. Ako ste u prilici, obmotajte tkaninu zavojem kako biste održavali pritisak na ranu. Držite ranu iznad nivoa srca (ako je negde na ruci) jer će to smanjiti dotok krvi do povređenog područja. Ne pokušavajte da izvadite objekat koji vam je eventualno zaboden u ranu. Umesto toga, pritiskajte oko njega. Lezite tako da vam noge budu iznad nivoa srca jer će vam to smanjiti šok.
Gušenje
Ako je blokada vazduha delimična, možete da se spasite kašljanjem tako da forsirate izbacivanje objekta koji vam je zapeo u grlu. Ako je stvar ozbiljnija, moraćete da potražite pomoć ili izvedete trbušni potisak na sebi. Kašljite najjače što možete naginjući se prema napred. Stisnite šaku i pritisnite je iznad pupka, ispod rebara. Drugu ruku prebacite preko šake i forsirajte udah.
