Fenomen darivanja cveća prati čovečanstvo vekovima i ne prestaje da fascinira.
Još u antičkom Egiptu i Rimu cveće je imalo simboličnu i ritualnu vrednost: lotos i iris su se koristili u religijskim obredima, dok su rimski patriciji ukrašavali svoje domove cvetnim girlandama tokom proslava. Darivanje cveća tada nije bio znak romantike, već statusa, časti i poštovanja.
U srednjem veku u Evropi, cveće je postalo simbol kodiranih poruka. Tudorova Engleska je iznedrila florografiju, jezik cveća u kojem svaka vrsta i boja nosi posebnu poruku: crvena ruža ljubav, ljubičica skromnost, ljiljan čistoću. Ljudi su kroz cvetove izražavali osećanja koja nisu mogli slobodno izgovoriti, što je običaj brzo proširio plemićke i građanske krugove širom kontinenta.
Kod nas, u Srbiji, darivanje cveća ima i kulturno istorijski sloj. Na proslavama, slavljima i svečanostima, cveće je simbol gostoprimstva i poštovanja. Tokom 19. i 20. veka, u periodu nacionalnog preporoda i urbanizacije, cvet je postao i znak pažnje u intimnijim odnosima — prvi znak simpatije, zahvalnosti ili saosećanja. Cveće je postalo univerzalni jezik, razumljiv i bez reči.
Fenomen darivanja cveća opstaje i danas jer je intuitivno i emocionalno. U društvu koje ubrzano ide i sve češće se komunicira preko ekrana, buket ruža ili poljski cvet nose sa sobom pažnju i prisustvo. Cveće omogućava trenutak povezanosti, osećaj da je neko mislio na nas i uložio vreme i osećanja u mali, ali snažan gest.
Foto: Pixabay.com
Darivanje cveća je više od običaja — to je simbol empatije, lepote i međuljudske bliskosti. Svaki cvet koji poklonimo ili primimo priča priču o poštovanju, ljubavi ili zahvalnosti, vezujući nas kroz vekove u univerzalnu tradiciju koja nikada ne gubi svoj šarm.
Autor: S.Paunović
