Zvuči kao urbana legenda, ali nije. Kod nekih ljudi hladan vetar, prohladan bazen ili čak čaša s ledom u ruci mogu da izazovu reakciju koja izgleda dramatično, peče, svrbi i širi se brže nego što očekujete. Ne radi se o "razmaženoj koži" niti o običnoj preosetljivosti, već o urtikariji na hladnoću, stanju u kojem telo na hladni podražaj reaguje otpuštanjem histamina, kao da se brani od napada.
Najčešće se javlja kod dece i mlađih odraslih, ali to ne znači da su ostali pošteđeni. Neko će imati samo par crvenih pečata na rukama, a neko može doći do situacije koja zahteva hitnu pomoć. Upravo zato je važno da se ova tema ne svodi na "ma to ti je od zime", jer kod manjeg broja ljudi problem može biti ozbiljan.
Kako izgleda urtikarija na hladnoću i zašto ume da bude opasna
Simptomi se obično javljaju u roku od nekoliko minuta posle izlaganja hladnoći, a zanimljivo je da se često pojačavaju baš kada koža počne da se zagreva. Prvo primetite crvenilo, zatim uzdignute plikove ili fleke koje jako svrbe, nekad i otok. Reakcija može biti lokalna, na delovima koji su bili izloženi, ali može "odlepiti" i na način koji se ne igra.
Ako pojedete sladoled ili popijete hladno piće, može doći do oticanja usana, jezika ili ždrela. Ako držite smrznut predmet, mogu oteći šake. Najrizičnije su situacije kada je veća površina tela izložena hladnoći, recimo kupanje u hladnoj vodi, jer tada kod nekih ljudi može doći do sistemske reakcije, uključujući ozbiljne simptome poput otežanog disanja, vrtoglavice, nesvestice i šoka. To je scenario u kojem se ne čeka da "prođe samo od sebe", već se traži hitna medicinska pomoć.
Uzrok često ostaje nepoznat, ali se kod dela ljudi povezuje sa periodom posle infekcija ili sa drugim postojećim stanjima, zbog čega je dobra procena lekara važna, naročito ako se simptomi ponavljaju.
Šta se zapravo dešava u koži i kako se postavlja dijagnoza
U pozadini je reakcija mastocita, ćelija imunog sistema u koži koje, pod uticajem hladnoće, oslobađaju histamin i druge upalne supstance. Rezultat je širenje krvnih sudova i povećana “propustljivost”, pa se pojavljuju crvenilo, otok i intenzivan svrab. Drugim rečima, telo pretera u odbrani, iako realne pretnje nema.
Dijagnoza je najčešće jednostavna i radi se kod alergologa ili dermatologa. U praksi se koristi provokacijski test, gde se na kožu (obično podlaktice) kratko stavi hladan predmet poput kocke leda, pa se posmatra da li se posle uklanjanja pojavi tipičan osip na mestu kontakta. Poenta je da se jasno pokaže veza između hladnog podražaja i reakcije, uz kontrolisane uslove.
Šta pomaže, šta pogoršava i kako da se zaštitite zimi
Pošto ne postoji "jedan lek koji briše problem", osnova je prevencija i kontrola simptoma. Najvažnije je izbegavanje okidača kad god je to moguće, što u stvarnom životu znači slojevito oblačenje, zaštitu šalom, kapom i rukavicama, kao i oprez sa ledenim pićima i hranom ako ste već primetili da vam smetaju.
Kod nekih ljudi antihistaminik koji se uzme preventivno pre planiranog izlaganja hladnoći može značajno da ublaži reakciju, ali je pametno da se o tome posavetujete sa lekarom, posebno ako su simptomi jači ili se ponavljaju. Osobama koje su imale tešku sistemsku reakciju lekari mogu propisati autoinjektor adrenalina, koji se nosi uvek sa sobom, jer u kritičnim situacijama vreme bukvalno pravi razliku.
Dobra vest je da kod približno polovine obolelih stanje s vremenom spontano oslabi ili nestane, često u periodu od pet do šest godina, ali to nije garancija i ne treba se oslanjati na sreću ako imate ozbiljne epizode.
Odeća i nega kože, sitnice koje prave veliku razliku
Zimi koža dobija dupli udarac: hladan vazduh napolju i suv vazduh u grejanim prostorijama. To slabi zaštitnu barijeru kože i čini je reaktivnijom. Zato pomaže da rutina bude jednostavna i pametna, bez agresije. Dugi, vreli tuševi mogu dodatno isušiti kožu, pa je bolje držati se mlake vode i blagih, hidrirajućih gelova ili ulja za tuširanje. Odmah posle tuširanja, dok je koža još blago vlažna, nanesite bogatiju kremu ili balzam, jer tada najbolje "zaključavate" vlagu.
Što se garderobe tiče, nije svejedno šta ide direktno na kožu. Neki sintetički materijali mogu zadržavati vlagu i pojačavati iritaciju, a i vuna, koliko god bila topla, kod osetljivih ljudi može mehanički pogoršati svrab. U praksi, najbolja taktika je slojevito oblačenje, uz mekan prvi sloj koji dodiruje kožu, poput pamuka, svile ili bambusa, pa tek onda topliji slojevi preko.
Kada je vreme za lekara i kada se ide na hitnu
Ako se posle izlaganja hladnoći pojave oticanje jezika ili grla, otežano disanje, jaka vrtoglavica ili nesvestica, to je situacija za hitnu medicinsku pomoć. Tu nema čekanja, nema testiranja "koliko mogu da izdržim", i nema kućnih trikova.
Ako se osip i svrab ponavljaju tokom zime, ako se šire, ako imate otoke ili ako vam antihistaminici ne pomažu, ima smisla da vas pregleda dermatolog ili alergolog. Lekar može potvrditi dijagnozu, isključiti druge uzroke i predložiti terapiju za teže oblike, uključujući i naprednije opcije kada je potrebno.
Autor: Jovana Nerić
