U svetu stalne žurbe, stalno osećamo da nemamo dovoljno sati u danu – a psihologija odlaganja i modernog umora otkriva zašto je to često samo iluzija.
Koliko puta ste čuli ili rekli: „Nemam vremena!“? Taj jednostavan izraz danas je postao gotovo univerzalna mantra. Ipak, paradoks je očigledan – dok tvrdimo da smo zauzeti, satima provodimo scrolling po društvenim mrežama, gledamo nasumične video klipove ili odlažemo obaveze koje su zaista važne.
Psihologija odlaganja kaže da često izgovaramo „nemam vremena“ kako bismo opravdali izbegavanje zadataka koje percipiramo kao teške ili neprijatne. Umesto da se suočimo sa obavezom, prebacujemo fokus na manje važne aktivnosti koje nam daju instant zadovoljstvo – i tako vreme nestaje.
S druge strane, moderni umor i preopterećenost informacijama čine da stalno osećamo pritisak. Mozak je preplavljen izborima, notifikacijama i zadacima, pa često ne možemo da razlikujemo šta je hitno, a šta je važno. Rezultat je osećaj stalne žurbe i krivice što nikada ne stižemo sve.
Foto: Pixabay.com
Još jedna važna stvar – lažna produktivnost. Ljudi često rade mnogo stvari, ali ne one koje zaista donose dugoročne rezultate. Često smo zauzeti, ali neefikasni, i upravo zato imamo osećaj da vreme nestaje.
Rešenje nije u dodavanju još obaveza, već u svesti o tome kako trošimo sate. Prioriteti, pauze i realna očekivanja ključ su da „nemanje vremena“ prestane da bude izgovor i postane izbor – svesno i mudro korišćenje trenutaka koji su nam dati. Jer vreme je jedini resurs koji ne možemo nadoknaditi, a ipak svaki dan biramo kako ćemo ga provesti.
Autor: S.Paunović
