Dok grad spava, misli se bude – noć je najiskreniji saveznik koji nam bez buke otkriva ono što dan uporno skriva.
Postoji nešto posebno u noći. Kada se svet utiša, telefoni zamuknu, a obaveze nestanu iz vidokruga, ostajemo sami sa sobom. Bez uloga, bez očekivanja, bez potrebe da budemo u redu. Upravo tada, u kasnim satima, dolaze misli koje dan ne dopušta.
Noć ne traži odgovore – ona ih iznosi. U tišini, sve ono što smo tokom dana potiskivali izlazi na površinu: sumnje, želje, strahovi, istine koje nismo želeli da priznamo. Nema buke koja će ih nadglasati, nema obaveza koje će ih skloniti u stranu.
Samoća noću ima drugačiju težinu. Nije usamljenost, već prostor u kojem napokon možemo da čujemo sebe. Tada shvatimo ko nam nedostaje, šta nas muči, gde smo se izgubili i šta nas zapravo raduje. Noć često postavlja pitanja koja dan nikada ne stigne da postavi.
Foto: Unsplash.com
Kasni sati imaju moć da razbiju iluzije. U mraku, bez publike, prestajemo da glumimo. Postajemo iskreniji prema sebi nego ikada. Zato su noćne odluke često teške, ali i najtačnije – jer dolaze iz mesta potpune istine.
Nije slučajno što se tada rađaju najdublje misli, najlepše rečenice i najiskrenija priznanja. Noć nas ne osuđuje, ne požuruje i ne prekida. Ona samo sluša. Zato je noć naš najiskreniji saveznik. Jer tek kada sve utihne, shvatimo šta nas boli, šta želimo i ko smo kada niko ne gleda.
Autor: S.Paunović
