Istraživanje BMC Geriatrics navodi da se hronična usamljenost često razvija s godinama, usled životnih tranzicija, promene rutine, odlaska dece i gubitka socijalnih krugova.
Kako se svakodnevica starijih osoba menja, njihov dom može postati tiši, a znakovi usamljenosti polako postaju vidljivi drugima. Ovo su neki od pokazatelja hronične usamljenosti kod roditelja.
1. Udaljavanje od prijatelja
Prirodno udaljavanje od prijatelja deo je životnog ciklusa, ali bez stvaranja novih veza može doći do osećaja gubitka i usamljenosti. Tada se starije osobe više oslanjaju na dolaske odrasle dece ili na jednostavne, nesocijalne aktivnosti kako bi popunile prazninu u svakodnevici.
2. Osećaj udaljenosti od dece
Roditelji koji su godinama gradili identitet kroz brigu o deci teško prihvataju njihovo osamostaljenje. Gubitak svakodnevnog kontakta može biti destabilizujući i stvoriti tihu, manje vidljivu usamljenost.
3. Fizička ograničenja
Smanjena energija, zdravstvene poteškoće ili nemogućnost putovanja doprinose emocionalnoj distanci. Usamljenost se tada često prepliće sa osećajem krivice i srama.
4. Velika povezanost sa kućnim ljubimcima
Pretjerano fokusiranje na ljubimce može biti znak emocionalne praznine, ali istovremeno ima i pozitivan efekat. Studije pokazuju da ljubimci mogu poboljšati kognitivno funkcionisanje starijih osoba koje žive same.
5. Stalna prisutnost na telefonu
Osobe koje uglavnom komuniciraju putem poziva ili društvenih mreža često nemaju socijalni kontakt uživo. Previše vremena pred ekranom može negativno uticati na kognitivne funkcije i emocionalno stanje.
6. Strah od zaboravljenosti
Kada identitet zavisi od uloge roditelja ili staratelja, odlazak dece može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka svrhe.
7. Poteškoće u ponovnom povezivanju sa partnerom
Parovi koji su godinama bili fokusirani na odgoj dece često imaju izazov da se ponovo povežu kada ostanu sami. Ako je veza bila zanemarena, usamljenost može dodatno narušiti odnos.
8. Teško prilagođavanje životnim promenama
Nagle promene rutine kod starijih osoba često dovode do dezorijentisanosti i pojačane usamljenosti, naročito ako nemaju razvijene strategije suočavanja.
9. Učestalo poređenje sa drugima
Više vremena na društvenim mrežama znači i češće poređenje sa tuđim životima, što može pojačati osećaj nezadovoljstva i izolacije.
10. Teško prihvatanje procesa starenja
Posebno kod žena, društveni pritisak oko izgleda može narušiti samopouzdanje. Studije pokazuju da teškoće u prihvatanju starenja doprinose pogoršanju mentalnog zdravlja i hroničnoj usamljenosti.
Autor: Dalibor Stankov
