Naučnici su dugo znali da san ima ključnu ulogu u emocionalnoj ravnoteži, ali novo istraživanje donosi još konkretnije dokaze.
Stručnjaci sa Univerziteta Jork i Univerziteta Ist Anglija pratili su 85 zdravih, odraslih učesnika podeljenih u dve grupe – jedni su spavali celu noć, dok su drugi ostali budni.Takva preplavljenost negativnim sadržajem može postepeno da preraste u depresivna stanja.
Kad kontrola popusti tuga preuzima
Ispitanici koji su bili odmorni uspevali su da zadrže distancu od neprijatnih misli i sećanja. Kod onih iscrpljenih, ta sposobnost gotovo da je nestala. Umesto da potisnu tugu, njihov mozak je ponavljao i pojačavao neprijatne emocije, što stvara začarani krug negativnog razmišljanja.
Naučnici navode da upravo taj gubitak kontrole nad mislima i emocijama predstavlja početak depresivnih obrazaca – stanje u kojem mozak ne uspeva da pronađe ravnotežu između bola i smirenja.
Negativne misli tiho sabotiraju nespremni um
Kada mozak ne može da reguliše emocije, svaka briga postaje veća, svaka tuga dublja, a svaka sumnja jača. Takvo stanje ne nastaje preko noći, već se gradi postepeno, kroz hronični stres i mentalni umor.
Ljudi tada postaju skloniji samokritici, osećaju bezvrednosti i gubitku motivacije. Ova unutrašnja iscrpljenost vodi do onoga što stručnjaci nazivaju „emocionalnim sagorevanjem“ – prvim korakom ka depresiji.
Put ka ravnoteži
Iako mozak u stanju iscrpljenosti teže razlikuje realnu opasnost od unutrašnjih strahova, dobra vest je da se taj proces može preokrenuti.
Dosledan odmor, redovno opuštanje i smanjenje izloženosti stresu vraćaju stabilnost neuralnim vezama koje regulišu raspoloženje. Psiholozi ističu da je potrebno vreme da se mozak „resetuje“, ali i da je upravo ravnoteža između aktivnosti i odmora ključna u prevenciji depresivnih epizoda.
Autor: Jovana Nerić
